Ako ne volite izlaske (1)

Većina vaših vršnjaka priča o izlascima, dogovaraju se o izlascima, izlaze po različitim klubovima, kafićima i diskotekama. A vi? Vama baš i nije do izlazaka. Naravno, pošto većina rado izlazi, osećate se malo čudno – uvek je neobično biti drugačiji. Možda se pitate da li je s vama sve u redu, kada vaši vršnjaci toliko vole da izlaze, a vama jednostavno nije do toga.

Za početak, zbog čega ne želite da izlazite? Ne, nema ničeg lošeg ni nenormalnog u tome što vam nije posebno stalo do izlazaka, samo je pitanje zbog čega takav stav. Da li se radi o tome da nemate novca ni prikladne garderobe? Ako se radi o novcu, njega je moguće zaraditi; postoje omladinske zadruge koje nude privremene i povremene poslove, a možete se i raspitati po komšiluku, među prijateljima i rodbinom ima li neko neki posao koji biste vi mogli da radite. Ukoliko se radi o garderobi, ona se može i pozajmiti, od prijatelja, roditelja, braće i sestara… Plus, uvek postoji kulerska opcija „mrzi me da brinem o garderobi“, koja se sastoji od farmerki, jednobojne majice i karirane košulje (ako vi nemate kariranu košulju, verovatno vaš tata ima makar neku – a one, čak i kad su malo starije i ofucanije, dobro izgledaju), i to je opcija koja podjednako dobro izgleda i na dečacima i na devojkama.

Možda vam roditelji ne dozvoljavaju izlaske, pa ste zato ubedili sebe da vam se zapravo i ne izlazi? Onda je pred vama period pregovaranja i dogovaranja s roditeljima, dokazivanje da ste dovoljno zreli i odgovorni (naravno, morate se i ponašati skladno tome), a ako to ne upali ni nakon dužeg vremena, preostaje vam jedino da budete strpljivi – nećete večito živeti s roditeljima.

Imate li neke zdravstvene probleme koji vas sprečavaju da izlazite? Ako ne možete da se krećete bez tuđe pomoći, diskoteka sigurno nije za vas, ali vam dobri prijatelji mogu pomoći da stignete do kafića ili do kluba i onda zajedno s njima možete uživati u muzici i druženju. Ako je problem neke druge vrste, na primer, imate epilepsiju, pa zato ne smete da slušate glasnu muziku jer bi ona mogla da vam izazove napad, svakako da nećete ići na mesta gde se sluša glasna muzika, ali možete zajedno s prijateljima (koji će, ako su vam iskreni prijatelji, razumeti vaš problem) otići u neki kafić gde je muzika dovoljno tiha ili na neko drugo mesto koje vam neće ugroziti zdravlje.

Ovo su bile različite varijante kada zapravo želite da izađete, ali vas nešto sprečava. Međutim, šta ako vas ništa posebno ne sprečava, nego jednostavno ne vidite ništa naročito zabavno u diskotekama i klubovima (volite da možete da čujete svoje sagovornike, a ne da satima nakon izlaska budete nagluvi), kafići takođe umeju da budu prebučni, a piće u njima je ionako preskupo – sok možete i kupiti u prodavnici za znatno manje pare? O tome čitajte sutra.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.