Biti različit je u redu

Želja je mnogih tinejdžera da se uklope među svoje vršnjake. Nekima to ide relativno lako, a nekima teže, naročito ako se po nečemu razlikuju od većine, bilo da su u pitanju sklonosti i interesovanja, bilo da imaju neko oboljenje. Tada je dobro znati da je sasvim u redu biti različit.
Mada se često govori da ljudi treba da budu svoji, da ne treba da se foliraju, nije mali broj onih koji će se ipak pretvarati, pokušavati da pokažu da se ni po čemu ne razlikuju od drugih, ne bi li se nekako uklopili i, u težim slučajevima, ne bi li bar izbegli podsmeh ili nešto još gore. Zaista, nije lako ako se razlikujete, jer se ljudi često boje onog što im je nepoznato (kao što su oni koji se po nečemu razlikuju od njih), i, umesto da pokušaju da saznaju više o tim razlikama i da ih razumeju, oni odbacuju one koji se razlikuju. A oni koji su tako odbačeni nekad i sami postanu agresivni, ili se foliraju, ili se samo povuku u sebe i osećaju se usamljeno.
Šta učiniti ako se i vi na neki način razlikujete, bilo da imate različita interesovanja od većine, bilo da ste od nečega oboleli? Ne povređujete nikoga tim svojim razlikama, samo se, eto, razlikujete? Prihvatite da ste takvi kakvi ste i izbegavajte foliranje. I setite se da ionako nema dve osobe koje su potpuno iste, tako da je to što se vi razlikujete sasvim normalno, i ništa čega se treba stideti. Foliranje tu ne pomaže, ne zaista – em što ćete, ako vas "provale", da se nađete u još gorem položaju jer niko ne voli da ga lažu, em što, i dok vas ne uhvate u foliranju, nećete biti stvarno srećni, jer niste svoji, nego ste prinuđeni da se stalno pretvarate, što vremenom postane krajnje naporno.
Onda, šta? Budite svoji. I, kad počne zadirkivanje, ili vas pitaju što ste tako čudni, objasnite im u čemu je stvar, na koji se to tačno način razlikujete. To neće pomoći uvek, ali iznenađujuće često hoće, jer jednom kad ljudi shvate o čemu se radi i da način na koji se razlikujete nije ništa ni prelazno ni što može njih da ugrozi, opuste se i prihvate da ste takvi. Nekad to prihvatanje ne ode dalje od: "Ma pusti ga, on je takav", ali je i to bolje od agresivne reakcije – a nekada, jednom kad shvate o čemu se radi, kad im bude objašnjeno, ljudi vas sasvim lepo prihvate, čak i brane od onih koji su neprijatni prema vama.
Još nešto: na koji god način da se razlikujete od većine, niste vi jedina osoba koja je takva. Možda u vašoj sredini nema nikog sličnog vama, ali negde drugde sasvim sigurno ima, moguće je da i te osobe imaju probleme s vršnjacima kao što ih i vi imate – a neki, koji su kao vi, do sada su sigurno na ovaj ili onaj način te probleme rešili, što znači da to možete i vi.
Ne stidite se sebe. Budite svoji i budite koliko god dobra osoba možete. Vremenom ćete sigurno naići na one koji će umeti da cene vaše dobre strane i koji će vas prihvatiti. Strpljenja, i srećno!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.