Kad roditelji izgube poverenje u vas (3)

Kada izgubite poverenje svojih roditelja, to je teška situacija. Teško je vama, teško je njima. Niko tu nije srećan, svi su povređeni, i u suštini bi svi voleli da bude onako kako je bilo nekad – oni bi voleli da mogu opet da vam veruju, vi da vam veruju i da vam dozvoljavaju da radite ono što želite da radite.
Da biste povratili izgubljeno poverenje svojih roditelja, za početak morate da prestanete da pokušavate da kontrolišete kojom brzinom se zaceljuju emotivne povrede koje ste im naneli (ako je neko nekad izneverio vaše poverenje, znate koliko jako i koliko dugo to boli). Morate da prihvatite da su ljuti na vas i da se osećaju povređeno – a ako se bunite protiv zabrana, to nije prihvatanje njihovih osećanja, to je pasivno agresivni način da ih pitate: „Dobro bre, jeste li završili s tim?“, što samo pogoršava stvari. Jednom kad budu spremni da vam ponovo dopuste neke stvari (to je povezano s izvesnom dozom ponovo uspostavljenog poverenja), sami će vam to staviti do znanja. Do tada, treba da se ponašate kao neko ko se iskreno kaje zbog greške – a to znači da bez gunđanja prihvatate kaznu.
Činite sve što je u vašoj moći da „budete dobri“ i da ponovo zadobijete njihovo poverenje. Slušajte ih, radite ono što traže od vas, nemojte se duriti ni svađati s njima. I imajte na umu da su u ovom slučaju oni ti koji su povređeni, vi ste ih povredili, i zbog toga uopšte nisu obavezni da prihvate vaše gestove dobre volje. Pokušajte da stvari sagledate iz njihove perspektive: izneverili ste njihovo poverenje, a sad kad su ljuti na vas, odjednom se ponašate kao pravi mali anđelak. Kako oni da znaju da to nije samo foliranje, da nećete, čim vam dopuste malo više slobode, ponovo da ih povredite?
Ako se stvarno osećate grozno u sadašnjoj situaciji, pokušajte da počnete razgovor o tome. Pokušajte da im kažete kako se osećate u situaciji takvoj kakva je. Oprez: treba da im pokažete da vam je žao što ste izgubili njihovo poverenje, ne da je jedino što vam tu smeta to što vam sad brane neke stvari. Ako čak i malčice izgleda kao da se više radi o tome da žalite zbog svog gubitka, ne zbog toga što ste njih povredili, u startu vam neće uspeti. Nemojte nipošto da im pretite niti da ih optužujete („Ne dajete mi nikakav razlog da se ponašam onako kako vi hoćete“, „Ne ostavljate mi drugu mogućnost osim da se iskradam i radim vam stvari iza leđa“), to će pogoršati stvari.
Umesto toga, recite im da znate da ste pogrešili, da vam je žao zbog toga i da ćete učiniti sve da bi vam oni ponovo verovali. Objasnite im da se osećate potpuno izgubljeno jer vam ničim nisu stavili do znanja šta je to što očekuju od vas da bi ponovo mogli da vam veruju. A onda budite spremni da saslušate gomilu stvari koje najverovatnije ne želite da čujete. Nemojte se braniti, nemojte im govoriti da nisu fer i da se ponašaju nerazumno. Vi ste ti koji su narušili poverenje, i sad se morate suočiti s posledicama. Nemojte očekivati da vaši roditelji „potrče“ da bi vas usrećili, poverenje se ne može isforsirati, a ako to pokušate, možete ga uništiti zauvek.
Ćutite, trpite, radite što vam se kaže i čekajte da prođe. Proći će, verujte – a nakon toga je na vama da se potrudite da ne ponovite grešku.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.