Kažu da imaju rak (1)

Scenario jedan: vaš dobar drug ili drugarica promene ponašanje i počnu da izbegavaju društvo. Nakon nekog vremena, povere vam se da imaju rak (ili neku drugu bolest koja će dovesti do njihove skore – u roku od najviše nekoliko godina – smrti). Pričaju vam o nekim simptomima; nateraju vas da obećate da ama baš nikome nećete reći i, što vam bude prilično čudno, kažu da ni njihovi roditelji ne znaju za to, ili vas, pod nekim izgovorom, nateraju da obećate da nećete reći njihovim roditeljima da znate.

Scenario dva: izađete negde sa društvom i upoznate dečka ili devojku koji vam izgledaju simpatično. Počne razgovor sa njima, igrate s njima, i u jednom trenutku vam se povere da imaju rak (ili, opet, nekakvu smrtonosnu bolest). Naravno, vi ste užasnuti, baš vam je žao, pričate s njima o tome, želite nekako da im pomognete (ma koliko znali da vi tu ništa stvarno ne možete), verovatno vam padne na pamet pitanje zašto se i dalje maltretiraju sa školom kad to u njihovom slučaju baš i nema mnogo smisla, a oni vam kažu nešto što vas rastuži, tipa da žele sve da isprobaju dok još mogu… Deprimirajuće. Osim što oni i ne izgledaju nešto posebno nesrećno – vi to, razume se, pripišete tome što su jako hrabri, i divite se njihovoj snazi i tome što ne odustaju, što i dalje idu u školu, izlaze, zabavljaju se…

Ako vam je sve to zvučalo jezivo i deprimirajuće, evo nečeg što bi tek moglo da vas zaprepasti: ovakve priče su najčešće izmišljene; doduše, ne uvek – rak se može desiti i tinejdžerima i terapija može da ne da rezultate i sve to može imati jako tužan kraj. Ipak, češće ispadne da niko tu nije stvarno bolestan, bar ne fizički. Pre ili kasnije, otkrijete istinu i osetite se zaista, zaista grozno.

Stvarno ste isprva poverovali bliskoj prijateljici ili simpatičnom liku iz diskoteke. Iskreno ste se iskidali od brige i teško vam je palo što vam je zabranjeno da sa bilo kim pričate o tome. Povremeno biste posumnjali zbog nekog detalja koji se nikako nije uklapao u priču, a onda biste prekoreli sebe što sumnjate dok oni umiru i osećali se kao grozna osoba. Onda ste otkrili istinu i, mada vam je bilo drago što ipak nisu bolesni, na neki način ste se osetili još gore.

Kako su mogli nešto takvo da vam urade? O tome da lažu? Da izmišljaju toliko detalja, da vas lažu toliko dugo? Da vas nateraju da toliko patite – šta ste im učinili? Šta ste toliko skrivili?

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.