Ne odbacujte svoja osećanja – reciklirajte ih!

Izgleda da mladi bolje shvataju svrhu reciklaže nego mnogi zreli ljudi. Stari način razmišljanja „iskoristi, baci i zaboravi na to“ već se pokazao kao prilično rizičan za celu planetu.

Danas shvatamo dve stvari. Prvo, mnoge stvari mogu da se transformišu i ponovo korisno upotrebe. Drugo, Zemlja je suviše dragocena da bismo se odnosili prema njoj kao prema velikoj kanti za otpatke. Postajemo svesni opasnosti, pa niko ne želi smeće u svom dvorištu niti u blizini izvora vode za piće.

Zato nije suviše teško zamisliti da je i dejstvo naših takozvanih negativnih osećanja prilično slično. Ako potiskujete emocije kao što su bes i osećaj krivice ili ih zakopavate pre nego što se suočite sa njima, ona će izazvati velika zagađenja i isto toliko patnje koliko i otrovni otpaci. Uostalom, puno je primera u kojima bes razara savremeno društvo – ovaj problem postao je bolno očigledan.

Nemojte se zbuniti. Ne želimo da izjednačimo neprijatna osećanja sa smećem. Međutim, ako se prema nepoželjnim emocijama odnosite kao da su najgore đubre, onda je razumljivo da te emocije možete pogrešno protumačiti. Mnogi odrastaju negirajući neugodne emocije i savetuju svoje najbliže da se ponašaju na isti način. Nije samo bes ono što guramo pod tepih; ponekad se i suptilne emocije poput tuge – tretiraju kao smeće.

Ipak, kada su jednom obeležene kao loše, ove emocije ne mogu biti brižljivo upakovane u kesu za otpatke i ostavljene u kontejner – samo neka ih čistači pokupe i odvezu na neko daleko mesto. Niko ne uspeva da se odveze dovoljno daleko od tog kontejnera i da se više nikad ne susretne sa njima. Ta osećanja ključaju i pene sve dok ih ponovo ne primetite. Baš u tom trenutku depresija kuca na vaša vrata ili eksplodira nasilje.

Oni koji negiraju „teška“ osećanja ne čine to zato što žele da postanu opasni po sebe ili po druge – oni samo ne shvataju da se i najbolnija osećanja mogu transformisati. Razbijene nade su poput stakla – možete ga koristiti da biste povredili nekoga ili ga možete pretvoriti u nešto korisno. Energiju koju vam oduzima bes možete iskoristiti za promene u okruženju ili za ostvarenje sopstvenih ciljeva.

Takvih primera je mnogo i u svakodnevici. Dečko je izbačen iz srednjoškolskog fudbalskog tima. Pružao je sve od sebe, ali nije bio dovoljno dobar za tim. Osećao je da je ponižen, bio je ljut. Sva ona intenzivna energija koju je ranije osećao, nada i uzbuđenje – pretvorena je u bes. Uništenje sna delovalo je tako da je osetio beznađe i jad. Iako ga je to i samog iznenadilo, počeo je da smišlja kako da se osveti treneru i saigračima. Posle izvesnog vremena, ove ideje ulile su mu osećaj snage i moći, ali i grižu savesti.

Taj bolni period za njega nije trajao dugo. Imao je dobar odnos sa starijim bratom koji je prevazišao svoja razočaranja u sportu. Shvatio je šta njegov brat preživljava i nije mu dao savet tipa „šta te briga, zaboravi na to“. Drugim rečima, nije se odnosio prema bratovljevim osećanjima kao prema smeću. To je najbolji mogući način, jer se preživljavanje ovih emocija može pretvoriti u interesovanje za druge pojave.

Ako osobe koje su vam bliske potiskuju i negiraju bolna osećanja, potražite nekog ko će umeti da vas sasluša. Niko ne treba da vam kaže da se s praznom bocom rukuje obazrivo. Izazov je u tome da i s komplikovanim osećanjima rukujete s istom pažnjom.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.