Pomno pratite ekipu iz Sijetla (kao i svi ostali, uostalom). Ali, jeste li upoznati s globalnim simptomima „frejžeromanije“? Definitivno ste zaraženi ako se prepoznajete u nekoj od sledećih rečenica:
Verujete da ste pomalo vidoviti.
Svoju baku zovete isključivo „baka Mun“.
Nabavili ste terijera i nazvali ga Edi.
Voleli biste da vam Najls bude psihijatar.
U oglasima tražite snobovski restoran francuskog imena.
Pre nego što sednete, čistite stolicu u kafiću.
Svom psu stalno govorite: „Prestani da piljiš!“
Uvek uklanjate trunčice sa svog peciva.
Stavljate kačket na glavu kad ste baš inspirisani.
Svog psa pokrivate peškirom (da utvrdite koliko je pametan).
Organizujte Marty Party u svojoj kući.
Mesite pecivo u obliku mišićavih momaka.
Imate utvrđene rituale pred romantičnu večeru, recimo, podesite da se, čim otvorite vrata, prava muzika začuje sa sterea.
Stalno pričate o svojoj mršavoj ženi koju niko nikada nije video.
Naručujete kafu uz zaista komplikovana uputstva i nervirate se kad vam ne donesu ono što ste naručili.
Naručujete kafu: „Crnu, bez fensi dodataka.“
Kad vas komšinica iznervira, bacite njen veš sa svog balkona.
Znate barakuda ples.
Kad vas neko pita: „Kako si?“, odgovorite: „Zaista želiš da znaš ili samo pitaš iz pristojnosti? Ako te zaista interesuje, kazaću ti.“
Hodate po stanu i celog dana pevate: „Flesh is burning. Nananana nana.“
U napadu očaja, sakrivate se ispod klavira.
Na sekretarici ste snimili poruku: „Slušam vas“ (vrlo sugestivnim glasom).
Ispravljate gramatičke greške na zidu javnog toaleta.
Čeznete za zelenom foteljom s narandžastim prugama.
