Odlaganje rada na domaćem zadatku

Mnogo je onih kojima se domaći zadatak ne radi, pa odlažu tu obavezu. To i nije neki problem ako odlaganje ne postane preveliko – ako ne dovede do toga da domaće zadatke uopšte i ne uradite, ili do toga da vam ocene postanu sve slabije.
Domaći zadaci se uglavnom nikome ne rade, baš kao što ni učenje nije baš omiljena aktivnost. Ipak, to su stvari koje se moraju uraditi, pa vam može napraviti ozbiljne probleme u školi ako preterujete s odlaganjem tih obaveza. Sad, kako znati da li preterujete ili ipak imate meru?
Mogući znaci da previše odlažete: dobijete želju da sredite sobu baš onda kada bi trebalo da radite domaći ili da učite (i tako svaki put, možda i uz izgovor da ćete bolje učiti u urednoj sobi); po nekoliko puta ponovo ispisujete prvu rečenicu, i tako često; redovno želite nešto da gricnete čim sednete da učite ili da uradite domaći; večito nosite knjige sa sobom (kao, da biste učili), ali ih nikad zaista ne otvorite; redovno se jako naljutite ako vas otac ili majka pitaju da li ste počeli da radite domaći. Sad, vrlo je verovatno da ste se prepoznali u jednom od opisanih signala – to ne treba da vas brine, to je normalno ponašanje. Međutim, ako ste se prepoznali u više opisa, i zbog toga što večito odlažete školske obaveze imate probleme u školi, vreme je da preduzmete nešto povodom toga.
Više je različitih stvari koje možete pokušati, a vi odaberite one koje se odnose na vas i za koje mislite da bi vam mogle pomoći. Ako imate običaj da sebe unapred nagradite za obavljene obaveze time što ćete igrati omiljenu kompjutersku igru, slušati muziku, gledati televiziju, pojedete omiljeni slatkiš – nemojte, već recite sebi da nagrada dolazi kasnije. Isključite televizor, kompjuter (osim ako vam je neophodan za učenje) i mobilni u vreme kada treba da učite ili radite domaći, jer će vam inače odvlačiti pažnju. Kućnog mezimca ostavite van svoje sobe, jer znate da nećete moći da mu odolite ako baš tada bude hteo da se igra ili umiljava oko vas. Razmislite šta dobro možete postići time što će vam ocene biti visoke – recimo, veća je verovatnoća da ćete upisati željeni fakultet i baviti se željenom profesijom – pa na vidljivo mesto zalepite sliku koja to ilustruje.
Možete uključiti i roditelje u borbu protiv bespotrebnog odlaganja. Na primer, ako postoji koncert na koji vam se baš ide, neka dogovor s roditeljima bude da vas neće pustiti na taj koncert ako vam ocene padnu ispod planiranih (osim ako se nešto izuzetno desi da vas spreči da postignete te ocene, kao što je duža bolest) – to će vas i te kako motivisati da se potrudite. Počnite s manjim stvarima, jer ćete ih brže završiti, pa će vas osećaj uspeha i ispunjene obaveze ohrabriti da nastavite. Neka vam ono što biste najverovatnije užinali ili želeli da popijete bude pri ruci, tako nećete morati da prekidate učenje ako dobijete neodoljivu želju da baš tada nešto gricnete.
I poslednje, ali ne i najmanje važno: odredite sebi neko vreme kao slobodno, ono kada ćete raditi ono što vam se u tom trenutku radi. Nemojte prekoračivati to vreme ako imate nedovršenih obaveza, ali nemojte ni terati sebe da u potpunosti preskočite zabavu i uživanje da biste učili i radili domaće – onda vam definitivno neće biti do toga da uradite bilo šta i odlagaćete obaveze do besmisla.
Srećno!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.