Redovno i kampanjsko učenje

Ukoliko ste „kampanjac“, svi vas grde; te ne možeš tako, te moraš redovno da učiš, te ništa tako nećeš zaista naučiti… Ipak, vaše ocene su sasvim solidne; umesto da učite svakog dana, uglavnom se zabavljate i zapnete samo onda kad morate. Iskreno rečeno, ne vidite u tome ništa loše – ocene su dobre, a ne čini vam se ni da „štreberi“ stvarno znaju bolje od vas. Bar ne ništa što se vama čini bitnim da zapamtite.

Istina je da je lakše kada se uči redovno i da se, uz nekoliko jednostavnih pravila, u suštini manje vremena provede za knjigom. Ta pravila su: pažljivo slušajte nastavnika na času (tako ćete lakše zapamtiti), vodite beleške kakve vama odgovaraju (nije bitno da li pišete „švrakopisom“ i da li pišete u skraćenicama dokle god ste vi u stanju to da pročitate), a čim se vratite iz škole i malo odmorite, obnovite sve što ste tog dana radili – dovoljno je prelistavanje da biste se podsetili (ako pri tom prelistate i prethodne lekcije i setite se šta ste ranije radili, nikada nećete doći u priliku da se bojite iznenadnih ispitivanja, jer ćete uvek znati). Sve u svemu, praktičan postupak za koji vam uglavnom nije potrebno tako mnogo vremena.

Međutim, da li je kampanjsko učenje toliko loše? Da li se zaista toliko malo nauči? Ako je toliko neefikasno, kako to da se na većini fakulteta primenjuje baš kampanjsko učenje (a šta bi drugo spremanje ispita bilo?). Premda je naporno i naizgled bez trajnijih rezultata, kampanjsko učenje ima i nekih prednosti. Ono vas priprema za način na koji ćete najverovatnije učiti na fakultetu i vežba vas da u kratkom roku upamtite što više informacija (u mnogim zapadnim zemljama, jedna od proba pre nego što vas prime na posao – uglavnom prestižan – jeste to da vam se da knjiga i sat-dva da je pročitate i upamtite što više podataka). To znanje nije trajno? A koliko je zapravo trajno ono znanje koje se stekne svakodnevnim učenjem (mislimo na gomilu podataka koju traže da zapamtite za školske potrebe i koje posle škole nikad nećete moći da upotrebite)? Pamtićete ih dok ne završite školu, ne duže. Istina je da ćete ono što vas zaista zanima zapamtiti, bez obzira na koji način to naučili. Ono što vam bude zatrebalo za posao najčešće ćete moći da naučite u hodu (neki se ježe na ovakve komentare i zamišljaju neurohirurge koji uče na ovakav način, ali koliko ljudi postanu neurohirurzi?). Dok se redovnim učenjem stiče navika na redovni rad (što je pohvalno), kampanjskim učenjem stiče se sposobnost da se zapne, radi odjednom i po dvanaest sati, i na taj način odradi posao.

Da rezimiramo: i jedan i drugi način učenja imaju svojih prednosti i mana. Za koji ćete se način opredeliti zavisi od vaših sklonosti i temperamenta – od istih stvari zavisi i za koju vrstu posla ćete se opredeliti. Kad je već tako, ne vidimo nikakav razlog da učite na način koji vam ne odgovara.

Kad biste još i roditelje mogli da ubedite u to…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.