Rizik je koristan (1)

Nije retkost da se tinejdžeri mnogo češće i s mnogo manje razmišljanja upuštaju u rizike nego odrasli – zbog čega ih često grde. Svakako da ne treba preterivati s rizicima, niti nepotrebno rizikovati – zaista se ništa ne postiže ako istrčite pred automobil da biste pokazali da se ne bojite, ili pijanstvom oslabljene ravnoteže šetate po ivici terase na desetom spratu (to ni trezni ne treba da radite) – ali rizikovanje čini život uzbudljivijim (ura!). Uzbuđenja su ono što život kasnije čini vrednim pamćenja – svakako ćete se radije sećati kako ste se izgubili na ekskurziji u Budimpešti i sami lutali gradom i videli što ostali nisu, nego kako ste vredno vežbali matematiku da popravite lošu ocenu), a vas hrabrijim kako sad, tako i kasnije u životu. To vam može biti jako, jako korisno. Na šta mislimo?

Jednog dana u budućnosti tražite posao. Za neko mesto koje vam izgleda interesantno postoji pet zahteva; žene, ako ispunjavaju četiri od pet, ne osećaju se dovoljno kvalifikovano i ne žele da rizikuju, dok su muškarci skloni tome da, ako ispunjavaju dva od pet uslova, svejedno pokušaju; po principu „ko ne rizikuje, ne dobija“ – savršeno tačan princip. Ako ne rizikujete vi, rizikovaće neko drugi – i, pre ili kasnije, nešto će i dobiti. Zato što se usudio, a vi niste.

Da biste izbegli da propustite nešto jako bitno u životu – recimo, upoznavanje (i moguću vezu) s nekim koga vidite prvi put u životu na vama nepoznatom mestu, pa vas je blam da toj osobi priđete, a već na prvi pogled vam se mnogo dopadne, ili super posao za koji se bojite da niste dovoljno dobri, ili već nešto slično – počnite, već sada, da se navikavate na ideju da rizikovanje uopšte nije toliko loša ideja. Naročito bi devojke trebalo da se naviknu na tu ideju, jer su one mnogo sklonije nesigurnosti i strahu od neuspeha.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.