Šta čitati? „Priča o duhovima“ (1)

Sigurno ste po filmovima i serijama videli američke letnje kampove i u njima jednu od omiljenih aktivnosti: večernje priče. Jedan počne priču (najčešće to bude neka priča o duhovima), sledeći je nastavi i tako redom… „Priča o duhovima“ Pitera Strauba nema veze s tim, ali ako biste radije samo da čitate umesto da pred svima morate na blic da smislite nešto zanimljivo, i ako ste raspoloženi za jednu dobru i nešablonsku priču o duhovima – zanimljivu knjigu dok se sklanjate od najgore vrućine, ili pred spavanje – „Priča o duhovima“ mogla bi da bude dobar izbor za vas.

O čemu se radi? Četvorica starih prijatelja (i bukvalno starih – najmlađi među njima ima 65 godina, a ostali 70) iz malog mesta po imenu Milbern sastaju se jednom nedeljno – svaki put u kući jednog od njih – i na svakom sastanku jedan od njih ispriča jednu zastrašujuću priču. To nije nekakav običaj iz vremena njihove mladosti; ustanovili su ga godinu dana ranije, kada je peti iz ekipe potpuno neočekivano umro na jednoj zabavi – delovao je kao da je umro od srca, ali bio je potpuno zdrav. Da bi se nekako izborili sa strahom i bolom zbog gubitka dobrog prijatelja, počeli su da pričaju jedni drugima priče.

Međutim, to nije sve. Već godinu dana svako od njih ima zastrašujuće snove – postali su dovoljno užasavajući i jasni da nateraju čak i odraslog, racionalnog čoveka da se probudi vrišteći. U strahu za svoj razum, četvorica prijatelja pozivaju Dona Vonderlija, pisca i sinovca njihovog preminulog prijatelja, da im pomogne. Jedan piščev roman bio je o natprirodnom, pa se nadaju da mu njihovi strahovi neće izgledati kao nešto suviše luckasto.

Sve čemu se četvorica prijatelja nadaju jeste da će ih pisac saslušati, sprovesti neko manje istraživanje – pisac mora da bude i sposoban istraživač – i reći im da se ništa zaista neobično ne dešava, da su stari i povređeni gubitkom prijatelja, da imaju neke ružne uspomene, da je to sve u njihovim glavama. Međutim…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.