Šta se gleda?

Konačno, četiri godine posle prvog dela i pet meseci nakon drugog, stigao je treći (i poslednji) deo kultnog filma „The Matrix“. Prvi deo je postao legenda, i to u tolikoj meri da su očekivanja od drugog dela bila sumanuto visoka, pa je veći deo publike bio razočaran u nastavak. Čak i oni kojima se dopao drugi deo („The Matrix: Reloaded“) priznavali su da film ima zanatskih propusta, kao i nedopustivo jeftin kraj. Međutim, drugi deo je ionako bio samo pola filma; ostatak priče, kao i sva potrebna objašnjenja, očekivao se od trećeg dela. Da li je zaista tako? Treba li da idete u bioskop, ili da preskočite još jedno razočaranje?

Mi kažemo: treba da idete. Videćete završetak priče (ili bar Neove priče) – završetak koji mnogi smatraju boljim od drugog dela. Ne očekujte da će vas oduševiti poput prvog dela, ali će pružiti mnoga objašnjenja, kao i gomilu sjajnih akcionih scena.

Nije nam cilj da ovde izložimo sinopsis filma, pošto za to postoji naš Filmski vodič. Umesto toga, evo nekih dobrih i loših strana filma. Akcione scene izgledaju dobro, naročito bitka za Zion (koju jedino kvari to što znate da je poslednji nastavak trilogije, pa možete da pretpostavite ishod). Odnosi među likovima su još dublje razvijeni, naročito odnos Triniti i Nea. Agent Smit (u briljantnom tumačenju Hjuga Vivinga) je i dalje izuzetno zabavan. Razvoj priče je logičan, kao i kraj filma, a odgovoreno je na većinu pitanja koja su postavili prethodni delovi.

Kad je reč o slabijim stranama ovog filma, jedna od njih, mada ne i preveliki problem, jesu sitne nelogičnosti. Najupadljivija nelogičnost je: ako već svaki od onih hoverkraftića ima EMP (jedino efikasno oružje protiv paukolikih „stražara“), kako to da Zion, kao glavno ljudsko uporište i prema tome mesto koje bi definitivno trebalo da ima najjaču moguću odbranu, nema nijedan EMP? U redu, odgovor je da je to zato da bismo gledali sumanutu vožnju hoverkrafta koji juri u pomoć Zionu, ali to je ipak nespretno rešenje; da i ne spominjemo superopake superinteligentne mašine čiji se glavni napad na Zion i njegove stanovnike sastoji u tome što „stražari“ svojim pipcima bacaju ljude u provaliju. Međutim, to je sve jako zabavno za gledanje, pa je sasvim moguće zaboraviti na logiku. Glavno razočaranje donosi kraj filma.

Kao što smo već rekli, kraj filma je veoma logičan (ne brinite, nećemo vam unapred reći kakav je). Međutim, samo logičan kraj priče o mesiji (spasiocu) nije i dovoljan, jer je završetak takođe i krajnje konvencionalan i predvidljiv. Većina filmova ima konvencionalne i predvidljive krajeve, pa to uglavnom nije problem, ali od prvog dela ove trilogije insistiralo se na tome da ljude upravo njihova kreativnost i inventivnost (između ostalog) čini daleko boljim od mašina – a onda dobijemo krajnje nekreativan i neinventivan završetak priče, što nužno, uprkos manje-više hepiendu, izaziva razočaranje.

Neka vas to ne obeshrabri. „The Matrix: Revolutions“ je i dalje veoma interesantan i vredi ga pogledati. Ako kraj filma razočara i vas, uvek možete upotrebiti sopstvenu kreativnost i smisliti kako biste voleli da se završila Neova priča.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.