Šta se igra? Blade&Sword

Uprkos svim našim savetima da se ne zavlačite u kuću, već da slobodno vreme iskoristite za druženje i čeličenje zdravlja po hladnom ili mokrom vremenu (ovaj, da), rešili ste da nas ne poslušate, već da se smestite u svoju udobnu i toplu sobu a da višak vremena upotrebite za igranje na kompjuteru. Sad bar niko ne može da vas opominje da ćete spavati na (ionako dosadnim) časovima pošto ste celu noć probdeli igrajući te glupe igrice, dok se iz vaše sobe čuju neki sumnjivi zvuci (pa, kad neće da vam lepo kupe slušalice, nego se i dalje mučite sa najjeftinijim zvučnicima). Samo, šta igrati? Čime da potamanite svoje male sive ćelije (a da pri tom, po mogućnosti, tamanite i mrske neprijatelje, makar bili i virtuelni)? Naš predlog: Blade&Sword.

Ova igra je zapravo istočnjački klon dobro vam poznatog Diablo II. Dakle, neke filozofije tu nema (u redu, pošto je igrica istočnjačka, ima filozofije, to jest vašem liku se povremeno saopštava da je jako važno da sačuva i svoju urođenu plemenitost, a ne samo da tamani sve što se kreće). Takvih delova, doduše, nema mnogo; igra se uglavnom svodi na „pobij sve što vidiš da mrda“, uz povremeni izuzetak pomoćnika koje ste sami prizvali, ili ponekog lika koji vam se pridruži (u principu, samo do sledećeg ekrana).

O čemu se radi? Na početku možete da izaberete koji lik ćete voditi – samuraja, mačevaoca ili devojku. Samuraj je najsporiji i nanosi najviše štete; takođe, kasnije dobija i najzanimljivije veštine. Devojka je najbrža, a nije baš ni slabačka, i verovatno je najlakša za igranje. Mačevalac je negde između; on je najnezanimljiviji lik za igranje. Vi ste, razume se, heroj (ili heroina – ukoliko odaberete devojku, svi će vam se obraćati sa „Heroino“ – tekst na engleskom je zapravo prevod sa kineskog, i to ne baš najsrećnije urađen prevod), a vaš zadatak je da spasete svet, što činite ubijanjem raznih monstruma i izvršavanjem zadataka koje dobijete (zadaci su uobičajenog tipa za ovu vrstu igara: „donesi mi tu jako važnu stvar“, „ubij to-i-to čudovište“, „spasi tog-i-tog“). Monstruma ima dosta, a čine ih zombiji (baš ste iznenađeni, zar ne?), eksplodirajući zombiji (bež“te od njih!), kučići koji se hrane zombijima (a i herojima), kao i razne spodobe sa ljudskim telom i glavom životinje (vuka, lisice, tigra, slona…). Povremeno se tučete i sa demonima.

Igra je podeljena u tri dela: ljudski svet, daleki sever i pakao (ovo poslednje je prilično česta pojava u igricama – vole programeri da šalju igrače u pakao). Nije preteška, čak ni za početnike, a nije ni suviše laka. U početku je prosto zarazna za igranje, naročito dok željno iščekujete nove poene koje možete da upotrebite za kupovinu različitih veština (uglavnom različiti kung-fu udarci koji zaista atraktivno izgledaju); poene dobijate na svakom nivou, a vaš junak ih stiče ubijanjem svega što vidi. Zvučni efekti su simpatični, ali ih nema baš mnogo. Grafika i animacija su lepi (recimo, kad hodate po snegu, ostaju vaši otisci), ali crteži likova nisu nešto naročito, osim crteža vašeg lika. Nakon nekog vremena, igra više nije toliko zarazna, jer se svodi na tamanjenje sve jačih i jačih neprijatelja (povremeno vas i prst i zglob zabole od kliktanja mišem), to jest, igra je u „vidi, evo još spodoba na koje mogu da kliknem mišem“ fazonu.

Ipak, pošto je igra srazmerno kratka (dvadesetak sati igranja čak i za manje iskusne igrače), neće vam baš preterano dosaditi, a lepo ćete se zabaviti, spasti svet i zadovoljiti svoje ubilačke (pa, ubićete priličan broj piksela) želje.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.