Strah od matematike privremeno menja sposobnosti mozga

Strah od matematike može da izazove privremeno „zamagljenje“ u mozgu. U eksperimentima u kojima su učestvovali studenti, istraživači su otkrili da oni koji iskazuju anksioznost u odnosu na matematiku, imaju problema sa „zastojima“ u memoriji kada im se zada neki jednostavan matematički zadatak, kakav je, npr. sabiranje dva broja. Ovi problemi se ne javljaju kada se rade testovi koji ne ukljujučuju brojeve, što znači da je ovaj fenomen „veoma karakterističan za matematiku“, kaže dr Mark H. Aškraft (Mark H. Ashcraft), autor studije.

„To je naučena, gotovo fobijska reakcija na matematiku“, objasnio je on. Dr Mark H. Aškraft je napomenuo da istraživanje pokazuje da osoba ne mora u celini da bude sklona anksioznosti da bi imala strah od matematike. Ovakve osobe prilikom rađenja zadataka imaju povećan krvni pritisak i ubrzan rad srca.

Studenti su se zbunjivali oko primene osnovnih matematičkih pravila.

Istraživači su koristili upitnike da bi utvrdili nivo straha od matematike kod učenika. Potom su isti učenici radili različite testove koji su podrazumevali korišćenje memorije. Oni koji su prijavili visok stepen anksioznosti su uradili značajno slabije samo one testove koji su uključivali i brojeve.

Jedno od mogućih objašnjenja je to što prilikom nastupa anksioznosti kroz glavu učenika prolazi hiljadu misli, a to ostavlja vrlo malo mesta za sam rad. „Vi, u stvari, crpite energiju potrebnu za rešavanje problema oko koga ste zabrinuti“, objašnjava autor studije.

Ovo za učenike stvara „začarani krug“. Jednom kada razviju anksioznost prema matematici, strah počinje da smeta pri učenju, što vodi ka smanjenju vere da ikada mogu savladati taj predmet.

Deo problema se možda nalazi u načinu na koji je matematika predavana – bar se to odnosi na SAD. Učenici se možda uče matematičkim pravilima ali oni retko kada znaju da daju pravo objašnjenje za matematičke probleme, drugim rečima – ne razumeju suštinu. Ako učenici dublje shvate ono što rade, možda će broj fobija biti smanjen, navodi se u istraživanju.

Pored ove, nedavno je objavljena još jedna studija koja ima veze sa matematikom. U njoj su učestvovali studenti koji su se školovali u Kanadi i Kini. Utvrđeno je da su kineski studenti bolje radili matematičke zadatke u odnosu na svoje vršnjake iz Kanade. U testovima su bili zadaci za čije rešavanje nije bilo dovoljno oslanjanje na memoriju (kao što npr. pamtimo da je 6 + 6 = 12).

Pretpostavlja se da je deo ove razlike nastao zbog korišćenja digitrona u osnovnoj i srednjoj školi – Kanađani imaju tendenciju da ih koriste, za razliku od Kineza.

Ali, digitroni nisu jedini uzročnik ovih nacionalnih razlika, ističe se u studiji. Na primer, kanadski studenti koji su poreklom iz Kine su bili bolji od belaca Kanađana u rešavanju kompleksnih matematičkih problema. To ukazuje da i kulturni faktori igraju veliku ulogu.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.