Svađe i kako ih rešiti

Želite nešto, a roditelji vam ne daju novac (a, po vašem mišljenju, imaju ga, samo im je nešto drugo preče od vaših želja). Sviđa vam se neki dečko, ali ga je pre vas „upecala“ vaša najbolja drugarica. Želite da idete na žurku, ali ste kažnjeni i izlazak vam je zabranjen (po vašem mišljenju, potpuno nepravedno – vaše ocene su ipak vaša stvar i baš u inat roditeljima nećete ništa da učite dokle god vas opet ne puste da izlazite). U svakom slučaju: nešto želite, a neko vam to ne da (ili vam se čini da vam to neko ne da), pa se posvađate sa tom osobom. Odbijate da se pomirite; prilikom svakog susreta nastavljate da se durite.

Jedno moguće rešenje: popuštate u potpunosti. Niste zadovoljni gubitkom, ali je bar sukob okončan – ili tako izgleda. Drugo moguće rešenje: naterali ste drugu stranu (kuknjavom, ucenama i slično) da popusti. Sukob je gotov, dobili ste to što ste hteli i još se „mrski neprijatelj“ ždere – super, zar ne? Baš i nije, pošto je „mrski neprijatelj“ ipak vaš prijatelj ili prijateljica, mama, tata, brat, sestra… U svakom slučaju, osoba koju volite i, ma koliko u nekom trenutku bili besni na njih, ne želite da se kidaju; ne želite da stvarno budu povređeni. Vaš bes prolazi, a proći će i nanete rane, ali znatno sporije i ostaviće ožiljke. Baš i nije neko rešenje. Šta onda jeste rešenje?

Komunikacija; pre svega, sa samim sobom: odredite šta je to što tačno želite. Zatim, vidite šta je to što vaš „suparnik“ želi – da ne patite zbog bednih ocena; novac je ipak potrebniji da se poprave prozori koji baš i ne dihtuju najbolje, pa da se ne smrzavate nego vama za peti par cipela (ma koliko „kul“ one bile); vaša drugarica je stvarno zaljubljena u tog dečka (nije se „smuvala“ s njim samo da vama napakosti)…

Kad ste utvrdili šta tačno i vi i druga strana želite, vreme je za „pregovore“: sedite (može i uz kaficu, ako je pijete) i razgovarajte o tome kako da se sukob reši, a da obe strane budu zadovoljne. Nekad je to moguće: zagrejaćete stolicu i popraviti ocene, pa nećete ni biti kažnjavani zabranom izlaska; kad se poprave prozori (što je ipak hitnije i u interesu je cele vaše porodice, pa i vas), naći će se, nakon nekog vremena, novac i za vaše cipele (ukoliko ne dođete do zaključka da ste ih ionako želele samo zato što iste takve nosi i „glavna riba“ u odeljenju i da baš i ne morate da je kopirate – bolje da smislite nešto zbog čega bi ona poželela da kopira vas, to bi tek bilo „kul“).

Nekad bezbolno rešenje za obe strane nije moguće: ako ste obe iskreno zaljubljene u istog dečka, neko će tu (barem u uobičajenim monogamnim vezama) morati da se povuče – ali ni to nije razlog za svađu, jer je odluka zapravo na tom dečku – sve zavisi od toga ko se njemu sviđa, u koga je on zaljubljen. Nije zaljubljen ni u jednu? Zašto biste se lomile i kvarile prijateljstvo sa najboljom drugaricom radi viđanja sa dečkom kome se samo sviđuckate (prema tome, ionako nema šanse da dugo ostanete s njim)?

Glavno je da ne izigravate mazgu i ne istrajavate na sukobu po svaku cenu – pravilnom komunikacijom i osluškivanjem i tuđih želja i potreba, a ne samo sopstvenih, većina sukoba može se rešiti – ukoliko zaista želite da ih rešite. Ako ne želite, to je već druga priča…

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.