Zabava za celo društvo: Darvinove nagrade

O, ne, Darvin, reći će neki. Opet nešto u vezi sa školom. Ne brinite; ne pričamo vam o školi. Ovaj članak je o jednoj izuzetno zabavnoj knjizi, punoj kratkih tekstova koje možete čitati jedni drugima u školi, u kafiću dok vas „smara“ muzika, u nečijem stanu, na zimovanju ili letovanju u trenucima dokolice… Knjiga čije tekstove ćete prepričavati jedni drugima kikoćući se. O čemu se radi?

Darvinova nagrada dodeljuje se (uglavnom posthumno, videćete zašto) onima koji su poginuli, ili barem sebe učinili nesposobnim za stvaranje potomstva, na izuzetno glup način, time uklonivši sebe iz genetske banke čovečanstva i tako obezbedili poboljšanje naše vrste. Nije dovoljno da vam se desi nešto izuzetno glupo – tu glupost morate sami da prouzrokujete da biste dobili nagradu, ili je u pitanju samo nesrećan slučaj.

Recimo, morate proveravati šta ima u kanti benzina uz pomoć upaljača, ili ući u kavez s tigrom kako biste svima dokazali da je u pitanju velika i umiljata maca, ili skočiti u bazen u kome je kit ubica kako biste se zbližili sa ovom životinjom (pa, zbližićete se, to je sigurno). Pokušati da opljačkate prodavnicu oružja u kojoj je nekoliko pripadnika policije, kao i nekoliko naoružanih mušterija sa urednom dozvolom za nošenje oružja (prodavca okruženog oružjem da i ne spominjemo). Treba pokušati da plovite u kadi (i izvaditi zapušač kako bi iscurela voda). Bacite dinamit da probijete led, a pored vas je vaš verni, dresirani pas koga ste prethodno naučili da vam donese sve što bacite. Čitate dok vozite brzinom od 130 kilometara na sat. Probodete se nožem kroz tanku šperploču kako biste na maskenbalu izigravali što uverljivijeg Drakulu probodenog kocem.

Uradite već nešto podjednako spektakularno glupo – upotrebite maštu. Plagijarizam je dozvoljen.

Knjiga „Darvinove nagrade“ podeljena je u nekoliko odeljaka, prema tipovima smrti (smrt od životinja, gluposti koje naprave kriminalci, paljevine i eksplozivi…). Ima skoro 300 strana. Nije predviđeno da je pročitate odjednom; gustirajte je polako. Tekstovi su maksimalno dužine dve strane (uglavnom pola do jedne strane), što ih čini veoma pogodnim za čitanje okupljenom društvu u bilo kojoj prilici (može i dok čekate na autobus). Većina primera je zaista zadivljujuće glupa; čak ni decu ne treba upozoravati na to da ne rade tako nešto.

Ipak, da se osiguramo: ne pokušavajte da ponovite nijedan od primera iz knjige.

Lepo se zabavite!

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.