Idealna temperatura za klimatizaciju tokom ekstremnih vrućina je viša nego što mnogi misle da bi trebalo da bude. Barem tako tvrdi stručnjakinja Elizabet Šejvers, koju je na ovu temu konsultovao portal Real Simple.
Kada leto pokaže svoju ekstremnu stranu, sa temperaturama koje se penju i preko 35 stepeni, klimatizacija u domovima i kancelarijama postaje nezaobilazan način da lakše podnesemo nepodnošljivu vrućinu. Međutim, iako je primamljivo da termostat našeg klima uređaja okrenemo na najnižu moguću vrednost i skoro pretvorimo naš dom u „frižider“ kako bismo se bolje osećali, stručnjaci upozoravaju da to nije ni energetski efikasno niti dobro za vaš uređaj. Umesto toga, kažu, trebalo bi da razmišljamo o optimalnoj ravnoteži između udobnosti i efikasnosti.
Prema podacima Ministarstva energetike SAD, idealna temperatura za klimatizaciju tokom ekstremnih vrućina je između 24 i 26 stepeni Celzijusa, što je znatno više od onoga što mnogi ljudi instinktivno podešavaju. Međutim, važno je znati da ovo nije univerzalno pravilo. Najvažnije je, kažu stručnjaci, pronaći najvišu temperaturu na kojoj se i dalje osećate prijatno.
Elizabet Šejvers, generalna direktorka za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju i vodovod u kompaniji Oncourse Home Solutions, kaže za Real Simple da je doslednost ključna. Umesto naglih promena temperature ili pokušaja brzog hlađenja prostorije spuštanjem termostata na minimalno podešavanje, bolje je održavati stabilno, umereno podešavanje.
„Konstantna temperatura sprečava preopterećenje klima uređaja i pomaže u uštedi energije, a istovremeno održava prostor udobnim“, objašnjava Šejvers.
Podesite rano
Program ENERGY STAR Američke agencije za zaštitu životne sredine takođe preporučuje dodatne korake za uštedu energije, kao što je podizanje temperature za oko 4 stepena dok spavate i do 7 stepeni kada niste tu. Da biste izbegli nelagodnost visokih temperatura kada dođete kući, program takođe preporučuje korišćenje odloženog smanjenja temperature, koje će postepeno početi da snižava temperaturu pre nego što stignete ili se probudite.
Šejvers naglašava da nikada ne bi trebalo da radite naglo spuštate temperaturu sa namerom da brže ohladite prostor. „Ne funkcioniše onako kako ljudi misle. Klima uređaji ne hlade brže kada ih podesite na 18 nego na 23 stepena. Ovo samo nepotrebno troši energiju i opterećuje sistem“, upozorava ova ekspertkinja.
Ali podešavanje optimalne temperature nije jedini način za borbu protiv letnjih vrućina bez rasipanja energije. Stručnjaci savetuju niz dodatnih mera koje mogu pomoći da prostor bude udoban, a klima uređaj ne mora da radi punom snagom.
Redovno održavanje klima uređaja, uključujući zamenu filtera i godišnje servisiranje, ključno je za njegovu efikasnost i dugovečnost. Takođe je važno zatvarati roletne i zavese tokom dana, posebno na sunčanoj strani stana, jer prema podacima iz članka o RS-u, čak 40 odsto neželjene toplote ulazi kroz prozore.
Ventilatori, plafonski ili podni, takođe mogu značajno poboljšati cirkulaciju vazduha i učiniti prostor hladnijim, čak i bez promene stvarne temperature. Šejvers takođe preporučuje izbegavanje korišćenja uređaja koji generišu dodatnu toplotu, poput rerni ili sušara za veš, tokom najtoplijih perioda dana.
Pored toga, važno je proveriti da li su prozori i vrata dobro zatvoreni kako bi se hladan vazduh zadržao unutra. Spoljne jedinice klima uređaja takođe treba da budu čiste i bez prepreka, uključujući lišće, prašinu i biljke koje mogu ometati protok vazduha. U vremenima kada računi za struju rastu, a klimatski izazovi postaju sve izraženiji, pametno korišćenje klima uređaja može doneti višestruke koristi svakom domaćinstvu.
(Jutarnji list)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com