„Bubice“ i prinudno ponašanje
Eh, kakve samo „bubice“ imaju vaša prijateljica, majka, sestra, koleginica, vaš partner, vaša deca… Jedno dete hoće da pije samo iz određene šolje, drugo slaže svoje školske sveske po bojama, majka po pet puta proverava da li je zaključala vrata (dok ste bile dete, zaključavala je vrata za vama i kad idete da izbacite đubre), sestra i dalje spava sa svojim omiljenim plišanim zekom, partner više puta proverava da li je zaključao kola, prijateljica ne može da zamisli jutarnju kafu bez svojih omiljenih kolačića, koleginica uključi radio kako stigne na posao, samo da se čuje neka muzika… Stvarno, šta je to sa svim tim ljudima?
Nije samo s njima – i s vama je. Praktično svako od nas ima neke svoje „bubice“, neke lične rituale, nešto što je navikao da radi uz nešto drugo. Često nismo ni svesni tih svojih „bubica“ dok nam neko drugi ne skrene pažnju na njih – a tada nam ili bude neprijatno, ili se samo nasmejemo. Otkud te „bubice“ i da li je to nešto zbog čega bi trebalo da se zabrinete?
Ako pažljivo razmislite o nekom od tih rituala, vrlo verovatno ćete videti i njegovo poreklo i koja potreba stoji iza njega. Recimo, omiljena šolja vašeg deteta – poklonila mu ju je baka koju mnogo voli, a baš je i ne viđa često, i konstantim korišćenjem njenog poklona održava neku vrstu veze s njom. „Bubice“ pomažu da se olakša emotivna napetost, to su mali, lični rituali kojima sami sebe uveravamo da smo u nesigurnom svetu ipak u nekoj meri sigurni, da ipak u nekoj meri kontrolišemo ono što nam se događa. U principu, ovakve „bubice“ nisu nikakav problem – dok ne prerastu u prinudno ponašanje.
Prinudno ponašanje je već nešto sasvim drugo. To je opsesivno ponašanje – osoba nije u stanju da nešto ne uradi, na primer, da pet puta ne opere ruke nakon što uđe u kuću. Ovakva vrsta opsesije može ozbiljno da omete normalno funkcionisanje, a u nekim situacijama i da dovede do samopovređivanja. Tu se radi o dubokim strahovima koji jedino ponavljanjem određenih radnji mogu da se umire. Drugim rečima, radi se o psihičkom poremećaju i neophodna je pomoć stručnjaka – psihologa.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.