Menjanje karaktera – moguće ili ne? (1)

Često možete da čujete mišljenje kako se ljudi ne menjaju i da je gubljenje vremena i energije da pokušavate da promenite nekog, ili bar da je menjanje veoma teško, da tu treba uložiti jako mnogo vremena i energije i da najčešće ne uspeva, tako da je u svakom slučaju teško isplativo uopšte pokušati. Takvo razmišljanje može zvučati krajnje deprimirajuće, jer šta ako vam se nešto ne dopada kod vas samih, šta ako imate neku osobinu koja vam smeta da ostvarite sve što biste želeli? Treba li da se pomirite s činjenicom da ste takvi i da takvi idete kroz život, ili ipak ima smisla pokušati?

Razmislite: da li ste vi zaista ista onakva osoba kakva ste bili pre, recimo, 15 godina? Da li ste podjednako impulsivni kao što ste bili sa 16 godina? Neko bi mogao reći da se to ne računa, pa svi znamo kakve su pubertetlije – ali da li je to zaista tačno? Postoje osobe koje su u pubertetu bile prilično tihe i povučene, a tek kasnije počele da „luduju“. Da izbegnemo priču o pubertetu, da li danas na isti način rezonujete i reagujete kao kada ste imali 20 godina? Nije verovatno da je tako (osim, naravno, ako i dalje imate dvadesetak godina). Poenta je: ljudi se menjaju. Ono kroz šta u životu prođu doprineće tome da se promene – iskoristiće (valjda) iskustvo koje su stekli kako bi obrasce ponašanja koji baš i ne funkcionišu zamenili nekim boljim.

Neke promene u karakteru dešavaju se većini: tridesetogodišnjaci su samosvesniji od dvadesetogodišnjaka, četrdesetogodišnjaci su mnogo puniji samopouzdanja, uopšte, kako stare, ljudi (i muškarci i žene) postaju dobronamerniji, imaju više poverenja u druge, skromniji su i srdačniji. Da ne bude zabune – to je ono što se dešava većini, što znači da nije isključeno da sretnete nekog ko sa godinama postaje sve gunđaviji i ogorčeniji.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.