Niste iz te priče

Nekad se desi da godinama nešto radite iz navike, prisustvujete nekim događanjima iz navike, ne smeta vam nešto posebno, ali i ne uživate, mada ne znate zašto – a onda shvatite da je razlog taj što jednostavno niste iz te priče, i što s godinama sve manje pripadate takvom okruženju.
Na primer, godinama odlazite jednoj prijateljici, s kojom se jako dugo znate, na proslavu rođendana. Naravno, pošto ste odrasle, tu više nema igranja fote ni skrivanja cigareta i alkohola od roditelja, to je više sedeljka uz hranu i piće, nema tu nekih detinjarija, samo… Jedna mogućnost je da ste vi odavno završile studije, radite, njene studije su se razvukle pa su mnoge od zvanica njene koleginice s fakulteta, neke i prilično mlađe od vas dve, i samim tim je i razgovor dobrim delom studentski. A vi ste s tom pričom odavno završile, i osećate se kao nekakav "padobranac", iako tu prijateljicu znate duže od svih tih koleginica. Ili, druga varijanta: ona se udala i ima decu, priča samo o poslu, suprugu, deci, ima prijateljice s posla koje su joj sve slične u tome, dok vi živite nekim drugačijim životom, možda puno putujete, istražujete, radite i vi, ali vam se život ne svodi samo na posao i kuću, imate mnogo različitih interesovanja. A na toj proslavi se osećate kao potpuni stranac, nije vam baš jasan taj način života, nije da ikoga osuđujete, ali vi jednostavno niste iz te priče.
Takve stvari se dešavaju. Nekada smo bili bliski s nekim, ali su nam se putevi razdvojili, i vremenom postaju sve udaljeniji. Vodimo znatno različite živote, i njihova i naša varijanta su sasvim u redu, niko tu nije narkoman, kriminalac, alkoholičar ili nešto slično, samo se razlikujemo, i te razlike se uvećavaju, dok je zajedničkog sve manje. Ume da bude nejasno šta u takvoj situaciji, da li bi bila izdaja nekad lepog prijateljstva ne viđati se više s tom prijateljicom, da li trpeti društvo koje nas jednostavno ne zanima, ili šta bi tu bilo ispravno učiniti.
Različiti ljudi nalaze različite odgovore na to pitanje. Ono što bi moglo da bude dobro rešenje je izbegavati skupove u kojima se osećamo kao "padobranci", i s prijateljicom se videti nasamo ili, eventualno, ona i njen suprug i vi i vaš suprug (pod pretpostavkom da to partnerima neće biti smrtno dosadno). Tako će biti lakše naći neke zajedničke teme, onoliko koliko ih još imate, prijateljstvo bi moglo još da potraje, a ne izlažete sebe neprijatnom višečasovnom sedenju s ljudima s kojima maltene ničeg zajedničkog nemate i razmišljanju kako biste mnogo više volele da ste tih nekoliko sati provele negde drugde, radeći nešto zanimljivo, s vama zanimljivim ljudima.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.