Odrasli, a nikako da se uozbilje!

S decom, čini se, uvek neki problemi. Jeste, super je imati decu, ali ona su i konstantan izvor briga. Nekada ste verovale da će sve biti u redu jednog dana, kada decu „izvedete na put“, kada ona odrastu i osamostale se. Niste toliko razmišljali o tome da vam budu potpora, koliko ste želeli da s ponosom posmatrate svoje potomstvo – svoje odraslo i uozbiljeno potomstvo. Onda kad već budu svoji ljudi, sa sopstvenim poslom, sopstvenom porodicom, u sopstvenom stanu… Dočekali ste da vam deca odrastu – ali da se uozbilje i osamostale, e, to je već druga priča.

Sin i dalje pere veš kod vas (dobro, mislite ponekad, muško je, kad se oženi, to će prestati). Ako ga vi ne nahranite, ješće nezdravu hranu. Uz to troši više nego što zarađuje. Pomažete mu koliko možete, ali ni vaša sredstva nisu neiscrpna – daleko od toga.

Ćerka? Nekad je bila razumna, pažljiva i štedljiva. Otkako je počela da zarađuje sopstveni novac, počela je i više da troši; dopadaju joj se lepe stvari, voli da putuje, da izlazi. U principu, rekle biste samo napred, neka troši na lepe stvari i izlaske, mlada je, kad će da se zabavi ako ne sad – ali ona troši više nego što zarađuje, plus nedovoljno obraća pažnju na ono što mora da plati, pa joj se više puta dešavalo da joj iseku struju. I njoj finansijski pomažete koliko možete, ali, koliko god da date, čak i ako ste u prilici da dajete veće sume, njoj nikad dosta.

Očekivali ste da će se deca, kad odrastu, uozbiljiti. Odrasli su, valjda, ali da su se uozbiljili, nisu. Zapravo, čini vam se da su se razumnije ponašali kad su bili mlađi! Tada su bar razumeli šta znači kad im se kaže „ne može“! Trudite se da im pomognete i nadate se da će shvatiti da ne mogu tako večito da se ponašaju – ali od tog shvatanja ništa. Ne znate šta da radite.

U ovakvoj situaciji, mogla bi da bude dobra ideja da ne uradite apsolutno ništa. Osim što ćete prestati da finansijski pomažete sina ili ćerku koji previše troše. To je, naravno, teško uraditi – ali, verovali ili ne, vi svom detetu koje previše troši zapravo uopšte ne pomažete kada mu dajete još novca. Svakako, ono uživa u tom novcu – ali i dobija razlog više da ne mora da odraste, da ne mora da se samo brine o sebi. Zašto bi pazilo koliko troši, kad ćete mu vi uvek davati još?

Kako samo da prestanete da im dajete novac? Možete tako što ćete im uplatiti nešto veće – neko putovanje, recimo – a onda im reći da im je to poklon za odrastanje i da je krajnje vreme da nauče da se sami staraju o sebi. Ostanite pri tome da im ne dodajete novac i kad potroše svoj.

Jednom kada uvide da ne mogu svaki čas da uzimaju od vas, nego da moraju da nauče da žive s onim što sami zarade, prilagodiće se tome. Možda će im u međuvremenu još neki put iseći struju ili telefon – ali kad uvide da ni tada ne jurite da ih spasavate, shvatiće da neke prioritete ipak moraju da poštuju i da ne mogu da troše ono što nemaju.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.