Ožiljci u modi

Tetovaža i pirsing više nisu u modi, bar ne u Americi i zemljama zapadne Evrope. Mlade tih zemalja sve više osvaja nov trend – pravljenje ožiljaka na koži. Stavljaju se i potkožni implantati, a još jedan popularan metod ukrašavanja jeste proširivanje ušnih resica. Na šta sve to zapravo liči?

Postoje različiti metodi za nanošenje ožiljaka, to su „scarification“ i „branding“. „Scarification“ se radi tako što se skalpelom ostavljaju tragovi na koži, a zatim se koža tretira tako da se proces isceljivanja usporava, kako bi ožiljak koji ostane bio upadljiviji, to jest, reljefast. Usporavanje zarastanja postiže se dnevnom iritacijom rane – inače bi ostao sasvim blag, neznatan trag. Bolno? Naravno.

„Branding“ ostavlja manje uočljive tragove; to je postupak paljenja kože koji se može obaviti na dva načina, tradicionalno i elektrokautom. Tradicionalan način jeste da se zagrejani komad metala oblikuje po želji, a zatim se pod pritiskom prislanja na kožu sve dok ne ostavi trajan trag. Postupak se ne razlikuje od scena žigosanja goveda kakve ste mogli da vidite po kaubojskim filmovima (uzgred budi rečeno, i mnogima omiljena reč „brend“ zapravo potiče od tog istog postupka – žigosanja goveda kojim vlasnik obeležava svoju imovinu). Što se elektrokauta tiče, to je spravica u obliku olovke koja topi kožu prema zadanom crtežu, ožiljak se širi i postaje ravan, a postupak zaceljenja traje dve godine.

Pored navedenih postupaka ukrašavanja tela, popularno je i ugrađivanje implantata koji se operativnim putem umeću pod kožu. Implantati su različitih oblika – mogu biti sasvim jednostavni, kao što su kockice, srca, kružići, a neki su komplikovaniji, kao rogovi. Ovakav metod, za razliku od onih već spomenutih, ostavlja trodimenzionalne tragove; takođe je i teži za izvođenje i komplikovaniji od scarification-a i branding-a.

Za kraj, još jedan popularan način ukrašavanja, još drastičniji od već navedenih. To je proširivanje ušnih resica – deo resice odstrani se rezanjem i zameni se punim ili praznim krugovima, u zavisnosti od širine „rupe“.

Glavna opasnost od ovakvih metoda jeste, kao i prilikom tetoviranja i pirsinga, mogućnost infekcije, ukoliko se nešto obavlja nesterilisanom opremom (tako se mogu „pokupiti“ virus hepatitisa, neki drugi virus, kao i različite patogene bakterije). Ukoliko ste zainteresovani za ovakvo ukrašavanje (ili ako se bojite da bi vaše dete moglo da poželi nešto slično), još uvek ga nije moguće obaviti kod nas – tetoviranje i pirsing zasad su najdrastičniji oblici ukrašavanja dostupni u našoj zemlji. Međutim, s obzirom na popularnost scarification-a i branding-a, samo je pitanje trenutka kada će se i kod nas otvoriti studiji koji se time bave.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.