Pričajte s nepoznatima
Deci se obično govori da ne treba da pričaju s nepoznatima, i to je odlično upozorenje – za decu. Međutim, kad odrastete, postaje sasvim normalno da pričate i s ljudima koji vam prethodno nisu bili poznati i s kojima vas niko nije upoznao – nekada se takvi razgovori mogu pokazati i veoma korisnim, a nekada jednostavno prijatnim.
Da ne bude zabune, ne mislimo da treba zaustavljati nepoznate na ulici kako biste malo proćaskali s njima, niti ih zvati sa "alo" ako samo prođu pored vas i "čudno" vas pogledaju. Ali, postoji mnogo situacija u kojima se, po navici stečenoj u detinjstvu, držimo sa strane i ne počinjemo nikakav razgovor, a mogli bismo. Poslovno ili porodično okupljanje, recimo – jeste bolje ako vas neko predstavi i upozna s onima koje ne znate, ali nije "zabranjeno" ni da to sami učinite; na kraju krajeva, takva okupljanja i služe tome da se ljudi upoznaju i druže, ne da svi stoje po ćoškovima i gledaju se.
Ima i drugih prilika kada se može početi razgovor s nepoznatima. Dok putujete vozom, na primer, ili čekate u redu (u pošti, prodavnici, pred nekim šalterom), u čekaonici kod doktora… Ćaskanje tu može da pomogne da se prekrati vreme, možda i saznate nešto korisno i/ili zanimljivo, možda upoznate nekog interesantnog, možda nekome učinite uslugu ili je taj neko učini vama (korisnom informacijom ili, recimo, obrascem viška koji ta osoba ima, a vama nedostaje)… Ako ništa drugo, makar će vam vreme brže proći (izuzev ako ste razgovor pokrenuli s "davežom" ili ga je izrazito dosadna osoba pokrenula s vama), a moglo bi da bude i lepše od toga – ljudima se tako desi da saznaju neki dragocen podatak, da uspostave nov poslovni kontakt, upoznaju odličnog lekara koji im kasnije može pomoći…
Naravno, i u takvim prilikama treba biti pristojan i ne nametati se. Ako osobi s kojom ste pokušali da proćaskate nije do razgovora, treba to poštovati, a ne insistirati samo zato što je vama dosadno ili zato što baš želite da pričate s nekim – kao što vi, možda, baš želite da porazgovarate s nekim, tako i ta osoba možda baš želi da bude ostavljena na miru, i ima puno pravo na to. Ali, dokle god se ne namećete nikom i dokle god sebe ne dovodite u opasnost (nećete baš u nekoj mračnoj uličici kasno noću veselo gledati unaokolo i tražiti nekog za ćaskanje, niti ćete razgovor počinjati s osobom za koju vidite da je naoružana, osim ako se radi o pripadniku vojske, policije ili obezbeđenja, a vama je potrebna njihova pomoć, a i tada neće ćaskanje biti u pitanju), pričati s nepoznatima je sasvim normalno, prijatno ako ste raspoloženi za razgovor, a neretko i korisno.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.