Ovaj praznik, kada se završava i dvonedeljni post, uspomena je na smrt Bogorodice i dan kada se ona vinula na nebo Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od najvećih hrišćanskih praznika.
Ovaj praznik uspomena je na smrt Bogorodice i srpska pravoslavna crkva i vernici ga slave 28. avgusta kada se završava i post koji traje 14 dana.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Međudnevnica je dan kada se ona vaznela na nebo i predaola svoj duh u ruke Spasitelja.
Predanje kaže da je bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela sina svoga i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.
Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, 28. avgusta posebno žene idu na pričest jer se ovaj dan smatra praznikom žena i majki.
U nekim krajevima smatraju da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti. po celoj Srbiji se održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj crkava i manastira Srpske pravoslave crkve slavi ovaj praznik kao svoju slavu.
Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću – Poštuj oca svoga i mater svoju, pokazao je primerom Svojim, kako treba poštovati roditeljku svoju. Viseći na krstu u mukama, On se seti Majke Svoje i pokazujući na apostola Jovana reče joj – Ženo, eto ti sina! Potom reče učeniku: Eto ti majke. Kada je zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.
Jovan je imao dom na Sionu u Jerusalimu, u koji se nastanila i Bogorodica i ostala da živi do kraja svojih dana na zemlji. Svojim molitvama, blagim savetima, krotošću i trpeljivošću ona je mnogo pomagala apostolima Sina svoga.
Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu obilazeći često ona mesta, koja su je podsećala na velike događaje i na velika dela Sina svoga. Naročito je često išla na Golgotu, Vitlejem i Jeleonsku goru.
U svojoj starosti često se molila Gospodu i Bogu svome na Jeleonskoj gori, na mestu Vaznesenja Njegova, da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo, i objavio joj, da će kroz tri dana biti upokojena.
S velikom radošću ona se vratila u svoj dom poželevši u srcu, da još jedanput u ovom životu vidi sve apostole Hristove. Gospod joj ispuni ovu želju, i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, najedanput se sabraše u dom Jovanov na Sionu. Sa velikom radošću vide ona svete apostole, ohrabri ih, posavetova i uteši; potom mirno predade duh svoj Bogu bez ikakve muke.
Apostoli uzeše kovčeg s njenim telom, iz kojeg su se širili mirisi, i u pratnji mnoštva hrišćana preneše ga u vrt Getsimanski u grobnicu svetih Joakima i Ane. Od zlobnih Jevreja zaklanjaše ih oblak po Promislu Božjem.
Neki sveštenik jevrejski, Atonije, dohvati rukama kovčeg u nameri da ga preturi, ali u tom času anđel Božji odseče mu obe ruke. Tada on zavapi apostolima za pomoć, i bi isceljen pošto izjavi svoju veru u Gospoda Isusa Hrista.
Apostol Toma beše izostao, opet na Božjem Promislu, da bi se tako opet otkrila jedna nova i preslavna tajna o Presvetoj Bogorodici. Trećeg dana stiže i on, i poželi da celiva telo Presvete Bogorodice.
Ali, kada apostoli otvoriše grob, nađoše samo plaštanicu, a tela nisu bila u grobu. Te večeri ona se javi apostolima – mnoštvom anđela okružena, i reče im – Radujte se, ja ću biti s vama navek.
Običaji i verovanja
Nemali broj porodica slavi ovaj praznik kao krsnu slavu, među njima je i užarski esnaf. Kako prazniku prethodi dvonedeljni post, danas se vernici, posebno žene, pričešćuju.
Ovaj dan uopšteno, smatra se praznikom žena i majki. Ne rade se nikakvi poslovi.
Vreme između Velike i Male Gospojine zove se međudnevnica, a i nju, kao i Veliku Gospojinu, prate mnogi običaji.
Za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznatog kao Velika Gospojina, vezuju se brojna verovanja. Jedno od najpoznatijih je da biljke i trave ubrane na ovaj dan imaju posebna lekovita svojstva. Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama.
Bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom, naročito je važan. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.
Bolesnici se na Veliku Gospojinu umivaju na izvorima lekovite vode, verujući da će im Bogorodica doneti isceljenje.
Prema narodnom kalendaru, između Velike i Male Gospojine, 21. septembra, najbolje je brati lekovito bilje – kičicu iz familije lincura, ricinus, hajdučku travu, papričicu, ugaslicu, konjski bosiljak.
Smatra se da biljke i bilje ubrane na dan Velike Gospojine imaju izuzetno lekovita svojstva. Bere se borovnice i lekovito bilje, koje veruje da će svima u domu doneti zdravlje i blagostanje.
Prema srpskom verovanju, Presveta Bogorodica je zaštitnica bolesnika, pa su za Gospu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju. Takođe se smatra da su jaja sakupljena u ovom periodu najkvalitetnija i dugo ostaju sveža.
Velika Gospojina slava je Pirota, Pančeva, Zrenjanina, Novog Bečeja i beogradske opštine Barajevo.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com