Burnout ili sindrom sagorevanja profesionalno je priznat i od strane SZO i definiše se kao rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije bio uspešno kontrolisan.
Termin je prvi skovao Herbert Freudenberger 1974. godine i opisao ga kao “nestanak motivacije ili podsticaja, posebno kada nečija odanost cilju ili vezi ne daje željene rezultate”
Ako se u poslednje vreme osećate kao da vam je baterija stalno prazna, možda nije u pitanju samo umor – već ozbiljan znak da ste na ivici sagorevanja. Klinička psihološkinja dr Džuli Smit upozorava na tri ključna simptoma koje ne smemo ignorisati.
Fizički simptomi – telo šalje alarm
Sagorevanje se ne manifestuje samo kroz osećaj iscrpljenosti. Mogu se javiti problemi sa spavanjem, glavobolje, pa čak i promene u apetitu – od preterane gladi do potpune nezainteresovanosti za hranu. Ovi signali ukazuju da telo više ne može da se nosi sa konstantnim stresom.
Emocionalni simptomi – gubi se osećaj zadovoljstva
Osobe koje sagorevaju često se osećaju poraženo, zarobljeno i bez nade. Stvari koje su nekada donosile radost – posao, odnosi, hobiji – sada izazivaju samo anksioznost i osećaj besmisla. Fantazije o bekstvu od obaveza postaju sve češće.
Ponašajni simptomi – sve se odlaže i beži u navike
Prokrastinacija postaje svakodnevica. Zadatak koji je nekada bio lak sada deluje nepremostivo. Ljudi se sve više oslanjaju na „mehanizme olakšanja“ – bilo da je to hrana, alkohol, društvene mreže ili nešto drugo. Čak i druženje postaje naporno, a nervoza i svađe sa bliskima sve češće.
Kako se može sprečiti sagorevanje na poslu?
Razumevanje sopstvenih granica
Pre nego što postavite promene, važno je da prepoznate svoje lične znakove preopterećenja: konstantan umor, gubitak interesa, teškoće sa koncentracijom. Kad ih uočite, postavite jasne granice u radnom danu – definišite vreme za početak, kraj i pauze, i nemojte ih prekoračiti.
Pametna organizacija vremena
- Napravite listu zadataka poređanu po prioritetu i vremenskom zahtevu.
- Koristite tehniku „blokiranja vremena“: rezervišite termine za fokusirani rad bez ometanja.
- Imajte makar jednu „karantinsku“ pauzu od 5–10 minuta na svakih sat vremena rada.
- Održavanje fizičkog i mentalnog balansa
Kratke šetnje, razgibavanje ili istezanje nekoliko puta dnevno pomažu da telo i um ostanu sveži. Uvedite dnevnu praksu opuštanja – meditaciju, vođeno disanje ili jednostavno svesno slušanje muzike.
Postavljanje zdravih granica u komunikaciji
Jasno recite „ne“ dodatnim obavezama kad osetite da su kapaciteti popunjeni. Delegirajte zadatke i tražite podršku od kolega ili menadžmenta kad projekti postanu preopterećujući. Otvorena komunikacija smanjuje osećaj usamljenosti i bespomoćnosti.
Stalna evaluacija i prilagođavanje
Povremeno proverite kako se osećate – kroz dnevnik, kratki anketni obrazac ili razgovor s terapeutom. Ako primetite rastuće znake stresa, preispitajte raspored, smanjite obim zadataka ili ubedite sebe da je pauza produktivan korak ka boljem učinku.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com