Na Marsu postojao okean: Razorio ga – megacunami (video)

Veliki okean prostirao se na severnoj hemisferi Marsa, tvrde nauฤnici, dok cunami nije razorio sve…

Istorija te planete posmatra se koliko i istorija Zemlje, a razmiลกljanja i istraลพivanja o Marsu dovela su nauฤnike do uverenja kako je ova ฤetvrta planeta od Sunca, danas beลพivotna i pusta, nekada imala ogromni okean.

Poslednja studija tako tvrdi da je, poput Zemlje, Mars pogodio veliki megacunami, koji je pokrenuo veliki asteroid, prenosi hrvatski โ€žEkspresโ€œ.

Teorija se bazira i na snimcima Zemljine transformacije od 65 miliona godina u naลกoj istoriji i asteroida ฤŒiksuluba, koji je odgovoran i za izumiranje dinosaurusa.

Ne postoji ฤvrsto objaลกnjenje kako je taj megacunami delovao naย Mars, ali se pretpostavlja da je mogao da stvori talase viลกe i od 300 metara, piลกe โ€žPopular mehaniksโ€œ.

Astronom iz francuskog nacionalnog centra za nauฤna istraลพivanja Fransoa Kostar glavni je autor ove studije koja tvrdi kako se taj razorni cunami dogodio pre oko 3,5 milijardi godina na severnoj hemisferi. Svoje tvrdnje izneo je nakon ลกto je, u maniru pravog detektiva koji istraลพuje mesto zloฤina, pregledao celu planetu. Studija je obuhvatila โ€ž10 kompleksnih kratera i njihove lokacijske i geomorfoloลกke karakteristikeโ€œ i kakav bi uticaj na njih imao cunami visok poput Krajslerove zgrade.

โ€žMeฤ‘u njima krater Lomonosov pokazuje jedinstven topografski planโ€œ, ลกto ga ฤini najverovatnijom metom asteroida koji je uzrokovao masivni cunami, navodi se u studiji.

Krater je nazvan po Mihailu Vasiljeviฤu Lomonosovu, ruskom nauฤniku i pesniku iz 18. veka. Krater ima preฤnik od 120 metara i formiran je u razdoblju kasnog hesperijana. Samo jedan takav pronaฤ‘en je na Zemlji, ali ovi krateri su tipiฤni za Mars.

Ovaj je krater u potpunosti drugaฤiji od onih na Zemlji, a ponajviลกe, kako naglaลกava studija, zato ลกto se โ€žneki tragovi mogu objasniti samo uz upotrebu morskog konteksta, upotrebljavajucฬi prolaznu ลกupljinu u trenutku udara u plitki okeanโ€œ.

Tako njegova jedinstvena obeleลพja ukazuju na jedinstvenu kreaciju. Venac tog kratera koji ga okruลพuje, visine je sliฤne dubini tog okeanaย na Marsu, a sliฤan je i morskim kraterima na Zemlji.

โ€žMorska formacija Lomonosovog kratera pokazuje kako bi to mogao biti izvorni krater cunamijaโ€œ, napominju nauฤnici.

Meฤ‘utim, postoji i paradoks koji se tiฤe postojanja okeana na Marsu u tom trenutku.

โ€žOkean je mogao biti u potpunosti zamrznut ubrzo nakon formacije, pa je tako mogao i da spreฤi formiranje dogaฤ‘aja koji su doveli do cunamijaโ€œ, istiฤu, s druge strane, nauฤnici koji nisu radili na ovoj studiji.

โ€žDa je bilo toplo, okean bez leda mogao je proizvesti fluvijalnu eroziju terena mnogo opseลพniju nego ลกto je ranije saopลกtenoโ€œ, napominju oni.

H. Aleksis Rodrigez sa instituta u Tusonu, koji je pomogao u otkricฬu cunamija 2016. godine, takoฤ‘e je skeptiฤan oko vremenskih proraฤuna.

โ€žBilo bi to kao da sam kupio listicฬ za lutriju i u SAD i Kanadi, i da su oba dobitnaโ€œ, naglaลกava Rodrigez.

โ€žPoลกteno je recฬi da joลก uvek ne razumemo u potpunosti istoriju klime na Marsu, a nastavicฬemo da poboljลกavamo modele koje koristimoโ€œ, rekao je Pol Birn, koji nije bio ukljuฤen u studiju.

Ako sve proฤ‘e u redu, nauฤnici bi priliku za istraลพivanje geoloลกke istorije planeta mogli da dobiju tokom misije istraลพivanja Marsa 2020. godine.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com