Najveća prevara TV kvizova: Skandal koji ga je osramotio za ceo život (foto, video)
Profesor sa Kolumbije, Čarls Van Doren ne samo da potiče iz poznate i ugledne porodice, već je jedno (kratko) vreme bio genijalac i zvezda televizijskog kviza u kojem je zadivio naciju svojom pameću. Šest decenija od večeri zbog koje je ostao osramoćen za ceo život, Van Doren je ove godine preminuo u Kananu u državi Konektikat.
Imao je 93 godine, a umro je u domu Geer Village, nedaleko od svog doma u Kornvolu, gde je živeo nekoliko godina, rekao je njegov sin Džon.
Pedesetih, kada su kvizovi bili vrhunac televizijske zabave, Van Doren je bio njihov princ. Obrazovan, zgodan, uglađen intelektualac odličnih akademskih dostignuća i novoengleskog porodičnog pedigrea, piše Njujork Tajms.
Otac mu je bio Mark Van Doren, pesnik nagrađen Pulicerom, književni kritičar i profesor engleskog jezika i književnosti na Kolumbiji. Majka, Doroti Van Doren, bila je spisateljica i urednica. Stric, Karl Van Doren, bio je profesor književnosti, istoričar i takođe dobitnik Pulicera. Čarls je bio jednako obrazovan i imao je dobru poziciju na Kolumbiji gde je predavao.
Čak 14 nedelja, od 28. novembra 1956. do 11. marta 1957 Van Doren je oduševljavao publiku od 50 miliona ljudi nastupima na NBC-jevom kvizu „Dvadeset i jedan“, odgovarajući na pitanja poput: „Crno“ more je spojeno s Egejskim morem preko dva moreuza i manjeg mora. Navedite (1) dva moreuza, (2) manje more i (3) četiri zemlje koje se graniče s Crnim morem.“
Nabrojao je supruge Henrija VIII i sve njihove sudbine. Naveo je četiri američka potpredsednika u dvadesetim. Imenovao je četiri Balearska ostrva. I znao je uobičajena (svakodnevna) imena za karijes, miopiju i nedostatak patelarnog refleksa. Kad je napokon posustao, promašivši ime belgijskog kralja, srca su bila slomljena.
Ali gospodin Van Doren, tada 31-godišnjak i već poznata zvezda predstave čiji je rejting skočio, otišao je s 129.000 dolara u dobitku (što je danas više od milion dolara). Takođe se pojavio na naslovnoj strani časopisa Tajm, primio je oko 20.000 pisama obožavalaca, odbio desetine bračnih ponuda i potpisao ugovor vredan 150.000 dolara da će se pojaviti na NBC-jevim emisijama naredne tri godine.
U sledećim su se mesecima širile glasine oko TV kviza. Neki su takmičari priznali su da su nastupi namešteni. Mreže su to zataškale, a gospodin Van Doren je insistirao na tome da nije učestvovao ni u kakvim prevarama. Osim što je obmanjivao štampu i javnost, nastavio je da zavarava i svoju porodicu i prijatelje, pa čak je lagao i porotu na Menhetnu o svojim nastupima.
Međutim, skoro tri godine kasnije, 2. novemnra 1959., priznao je istražiteljima iz Kongresa da su sve predstave bile lažne, da su mu pitanja i odgovori unapred davani, kao i da je bio podučavan da „dramatizuje“ odgovore, da to sve pretvori u predstavu.
„Dao bih skoro sve što mogu i imam da preokrenem tok svog života u poslednje tri godine“, rekao je. Dodao je da se mučio u moralnoj i mentalnoj borbi da se pomiri sa sopstvenom izdajom.
Izgubio je posao na Kolumbiji, NBC je otkazao ugovor, a zajedno s drugima koji su lagali poroti o svojim ulogama u kvizu, priznao je krivicu za lažno svedočenje drugog stepena , što je prekršaj i dobio uslovnu kaznu. Mnogi takmičari delili su krivicu, ali mediji su izdvojili baš Van Dorena zbog istaknutosti njegove porodice i toga koliko se isticao u kvizu.
Osramoćen, postao je urednik i pisao pod pseudonimom, zaposlio se u Encyclopaedia Britannici i preselio se 1965. u Čikago. Na kraju je postao potpredsednik zadužen za uredništvo i uredio, napisao i bio koautor desetaka knjiga, neke s Mortimer J. Adler. U penziju je otišao 1982.
U kasnijim godinama, Van Doren je napisao nekoliko knjiga, uključujući „Radost čitanja“ (1985), zbirku njegovih eseja o knjigama koje je voleo, i „Istoriju znanja“ (1991), neakademsko ispitivanje razvoja ljudskog prosvetljenja.
U članku u Njujorkeru, koji je sam napisao, Van Doren je takođe otkrio da mu je otac nakon „pada iz milosti“ dao poklon: žiroskop s citatom iz Šekspirove „Bogojavljenske noći“, sa likom Feste, dvorske lude koji je dovoljno pametan da igra budalu i govori istinu. „Znao sam da je time rekao da ću i ja preživeti i nekako pronaći put natrag“, napisao je. „Samo sam ga zagrlio i rekao,“ Hvala, tata. “
Čarls Linkoln Van Doren rođen je na Menhetnu 12. februara 1926. On i njegov mlađi brat Džon odrasli su okruženi intelektualacima.
Čarls je pohađao i diplomirao na Srednjoj muzičkoj školi umetnosti na Menhetnu . Nakon što je 1944. i 1945. služio u vojnim vazduhoplovnim jedinicama, g. Van Doren diplomirao je 1947. s počastima na St. John’s Collegeu u Anapolisu i 1949. godine magistrirao matematiku na Kolumbiji.
Nakon studija na Univerzitetu Kembridž u Engleskoj i Sorboni u Parizu, vratio se u Njujork i 1955. počeo da predaje na Kolumbiji. Godine 1959. doktorirao je književnost. Mesec dana nakon njegovog poslednjeg nastupa na “Dvadeset i jedan” 1957. godine oženio je Džeraldin EN Bernstin, koju je upoznao godinu dana ranije. Par je imao dvoje dece.
Osim sina Džona, nadživela su ga i supruga i ćerka Elizabet Van Doren; i troje unučadi.
Decenijma je odbijao da javno govori o skandalu. Odbio je pomoći u dokumentarcu o toj temi za PBS „American Experience“ 1992., ili filmu Roberta Redforda iz 1994., „Quiz Show“, velikog bioskopskog hita, koji se fokusirao na ulogu g. Van Dorena, kojeg je igrao Ralf Fajns. U svom članku za Njujorker, Van Doren kaže da je odbio honorar od 100 hiljada dolara kako bi bio konsultant Redfordovog filma.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.