Većina ga čini svakog dana, a ne zna da se ne oprašta. Saznajte koji greh nosimo kao naviku.
U svakodnevnoj trci, između obaveza i umora, mnogi od nas nesvesno čine greh koji se – po rečima Svetog Pisma – ne oprašta. I ne, nije u pitanju neka spektakularna izdaja, već nešto mnogo tiše, ali opasnije: odbijanje da se pokajemo.
Pokajanje nije samo religijski čin. To je trenutak kada priznamo sebi da smo pogrešili, da nismo bili najbolja verzija sebe. Kada to ne uradimo, kad tvrdoglavo ostajemo u stavu „nisam ja kriv“, ulazimo u stanje koje Biblija naziva huljenjem na Duha Svetoga – jedini greh koji se ne oprašta.
Zašto baš taj?
Zato što zatvaramo vrata promeni. Ne ostavljamo prostor za rast, za oproštaj, za ljubav. To nije kazna – to je posledica. Kao kad ne zalivaš biljku, pa uvene. Ne zato što si je mrzeo, već zato što si je ignorisao.
U tom svetlu, sedam smrtnih grehova – gordost, srebroljublje, blud, zavist, prejedanje, zlopamćenje i lenjost – nisu samo etikete. Oni su simptomi bolesti volje, kako kaže teolog Nikola Lukić. A bolest volje vodi ka duhovnoj smrti, ako se ne leči pokajanjem.
Zato sledeći put kad osetiš da si pogrešio – nemoj da ćutiš. Nemoj da se praviš da nije ništa. Pokajanje nije slabost. To je najhrabriji korak ka slobodi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com