Zašto neki ljudi ne razlikuju levu i desnu stranu?

Kada je britanski neurohirurg Henri Marš seo pored kreveta pacijenta nakon operacije, loše vesti koje je trebalo da saopšti proistekle su iz njegove sopstvene greške.

Pacijent je imao uklješteni nerv u ruci koji je zahtevao operaciju – ali pošto mu je napravio središnji rez na vratu, Marš je otvorio nerv na pogrešnoj strani kičmenog stuba. Lekarske greške koje se mogu sprečiti često uključuju operaciju na pogrešnoj strani tela: davanje injekcije u pogrešno oko, na primer, ili biopsiju pogrešne dojke. Ovi „nemili događaji“ – ozbiljne i u velikoj meri sprečive nesreće kod pacijenata – naglašavaju da, iako većina nas kao deca uči kako da razlikuje levu i desnu stranu, ne shvataju baš svi kako treba.

Dok je za neke ljude, razlikovati levo i desno jednako lako kao i razlikovati gore i dole, značajna manjina – jedna od šest osoba, prema nedavnom istraživanju – bori se sa tom razlikom. Čak i za one koji veruju da nemaju problema, smetnje kao što je ambijentalna buka ili potreba da odgovaraju na pitanja koja nisu povezana, mogu pogrešiti ako ih nešto ometa.

„Niko neće pogrešiti ako kaže da je nešto ispred ili iza, gore ili dole“, kaže Ineke van der Ham, profesorka neuropsihologije na Univerzitetu Lajden u Holandiji. Ali razlikovanje leve i desne strane je nešto drugo, kaže ona.

„Stvar je u simetriji, ako se okrenete, sve će biti na suprotnoj strani. To je ono što zbunjuje.“

Razlikovanje leve i desne strane je zapravo prilično složen proces, koji zahteva pamćenje, jezik, vizuelnu i prostornu obradu i mentalnu rotaciju. U stvari, istraživači tek počinju da shvataju šta se tačno dešava u našim mozgovima kada to radimo – i zašto je nekim ljudima mnogo lakše, a drugima predstavlja izazov. Otprilike jedna od 10 osoba je levoruka, a studije o blizancima su pokazale da genetika igra važnu ulogu.

Studija na Univerzitetu u Oksfordu nedavno je otkrila četiri regije u ljudskoj DNK koji izgleda da igraju važnu ulogu u određivanju da li je neko levoruk ili dešnjak. Utvrđeno je da oni koji su bili levoruki imaju „mutacije“ u četiri gena koji kodiraju citoskelet tela – složenu skelu koja se nalazi unutar ćelija kako bi pomogla u njihovoj organizaciji. Skeniranje ljudi sa ovim mutacijama pokazalo je da je bela materija u njihovom mozgu imala drugačiju strukturu. Leva i desna strana mozga levorukih ljudi takođe su bile bolje povezane nego kod dešnjaka.

„Neki pojedinci mogu urođeno da razlikuju desnu od leve strane, i to mogu da urade bez razmišljanja“, kaže Džerard Gormli, lekar opšte prakse i klinički profesor na Kvins univerzitetu u Belfastu u Severnoj Irskoj.

U nastojanju da shvate šta se dešava pri tom procesu, Gormli i njegove kolege su sproveli istraživanje nad studentima medicine gde su ispitali njihova iskustva u razlikovanju leve i desne strane.

„Pre svega, u sebi morate da orijentišete desnu i levu stranu“, kaže on. Ako se to ne dogodi automatski, neki učesnici su opisivali različite tehnike, od pravljenja L oblika palcem i kažiprstom, do razmišljanja o tome kojom rukom pišu ili sviraju gitaru.

„Za neke ljude to je tetovaža na telu ili pirsing“, kaže Gormli. Zatim, kada utvrđujete koja strana je nečija leva ili desna, sledeći korak je mentalno rotiranje sebe tako da ste okrenuti u istom pravcu kao i druga osoba.

„Ako sam okrenut prema vama, moja leva ruka će biti nasuprot vašoj desnoj ruci“, kaže Gormli i dodaje:”Ta ideja mentalnog rotiranja objekta dodaje dodatni stepen složenosti.“

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.