Stiv Džobs

Žanr: biografski, drama
Trajanje: 122 min

Glavne uloge: Majkl Fasbender (Michael Fassbender), Kejt Vinslet (Kate Winslet), Set Rogen (Seth Rogen), Džef Denijels (Jeff Daniels), Katherine Waterston, Michael Stuhlbarg
Scenario: Aron Sorkin (Aaron Sorkin), Volter Ajzakson (Walter Isaacson – knjiga)
Režija: Deni Bojl (Danny Boyle)
Steve Jobs plakat

SINOPSIS

Smešten iza kulisa tri legendarna predstavljanja proizvoda, počevši s Mekintošem i zaključno sa otkrivanjem AjMeka 1998, „Stiv Džobs“ nas vodi iza scene digitalne revolucije i prikazuje nam intimni portret genijalnog čoveka u njenom epicentru.

O FILMU

Film režira oskarovac Deni Bojl prema scenariju oskarovca Arona Sorkina, na osnovu najprodavanije biografije o osnivaču Epla koju je napisao Volter Ajzakson. Producenti filma su Mark Gordon, Gajmon Kasadi, Skot Rudin, Bojl i oskarovac Kristijan Kolson.

Majkl Fasbender igra Stiva Džobsa, osnivača Epla, uz oskarovku Kejt Vinslet, koja igra Džoanu Hofman, bivšu direktorku marketinga u Mekintošu. Stiva Voznijaka, saosnivača Epla, igra Set Rogen, dok Džef Denijels igra bivšeg direktora Epla, Džona Skalija. U filmu još igraju i Ketrin Voterston, u ulozi Krisen Brenan, bivše devojke Stiva Džobsa, i Majkl Stulbarg, kao Endi Harcfeld, jedan od originalnih članova Epl Mekintoš razvojnog tima.

„Pročitao sam scenario Alana Sorkina i ostao bez daha. Smatrao sam da bih bio lud da ne snimim ovaj film prepun izazova. U isto vreme, lik Stiva Džobsa kog je Aron stvorio bio mi je izuzetno privlačan. On je lik šekspirovskih proporcija. On je očaravajući, brutalan i zabavan. Video sam u Sorkinovom scenariju mnogo ljudi u orbiti oko ove neverovatne planete, koja je lik Stiva Džobsa. Postoje takvi ljudi u životu oko kojih orbitiramo; naši životi se žive u njihovim odrazima i ne možemo da se udaljimo od njih. To su ljudi koji inspirišu privrženost. Drugi likovi ga posmatraju kao čudovište. A na neki način, on je čudovište koje su ulepšali jezik… i dve žene“, kaže reditelj Deni Bojl.

„Sorkin opisuje film kao ‘impresionistički portret’. Postoje neke ideje koje potiču iz stvarnog života, ali film je apstrakcija. On se bazira na događajima – neki su stvarni, neki izmišljeni – i smešta ih u tri čina, struktuirana oko predstavljanja Mekintoša 1984, Nekst kjuba 1988 i AjMeka 1988. Šest likova se pojavljuje tri puta, 40 minuta pre predstavljanja svakog proizvoda i prepiru se. To nije stvarni život, to je prenaglašena verzija stvarnog života“, dodaje reditelj.

„U svojoj srži, knjiga ‘Stiv Džobs’ zapravo je jedna dugačka reportaža svetski priznatog novinara koji je bivši čelnik CNN-a i urednik časopisa ‘Time’. Volterov cilj je bio objektivnost. Moj je bio subjektivnost, mene zanima umetnost. Ovo je moja interpretacija jednog komplikovanog čoveka i njegovih odnosa. Svi koji su sarađivali na filmu dodali su svoje subjektivne interpretacije – Deni Bojl, Majkl Fasbender, scenograf Gaj Dijas, kompozitor Danijel Pemberton i mnogi drugi“, kaže scenarista Alan Sorkin.

„Nadam se da će publika videti jednog izuzetno komplikovanog i genijalnog čoveka, prepunog mana, ali koji je sanjao velike snove i uticao na druge ljude. Na kraju se nadam da će publika prepoznati u njemu ljudskost i nekoga ko je sigurno mogao da bude mnogo srećniji da nije mislio da su dobrota i genijalnost binarni“, dodaje on.

„Stiv Džobs je smatrao da kompjuteri treba da imaju masovnu upotrebu, a ne samo da se koriste iz hobija. On je od početka pasionirano želeo da učini da kompjuteri postanu predmeti koji će nam koristiti, a ne da budu nešto što će nas plašiti. Ova priča je važna jer nam je Stiv Džobs svima promenio život. On je promenio način na koji svet funkcioniše, način na koji komuniciramo jedni s drugima, kako gledamo filmove, kako slušamo muziku i kako kupujemo namirnice. Neko ko je toliko uticao na sve nas, zaslužuje da se o njemu snimi film“, kaže Majkl Fasbender.

„Verujem da je postojao makijavelistički element u Stivu Džobsu. Da li je bio okrutan? Možda. Da li je bilo neophodno da toliko grdi ljude? Možda nije… ali nekad su ličnost i dostignuća isprepletani. Nekad je ljudima potrebna provokacija i manipulacija. Ja znam, kao glumac, da reditelji nekad koriste takve taktike“, nastavlja on.

„Stiv Džobs je bio svestan potrebe da se stalno napreduje. Koliko slobodnih dana je uzeo za 40 godina? Verovatno malo. Ako imate viziju koju želite da ostvarite i provedete 40 godina radeći na njoj, to je pravi poduhvat. Jedan od originalnih članova kreativnog tima koji je radio na Mekintošu, rekao je da je Džobs funkcionisao unutar „polja poremećene stvarnosti“; što znači da ako bi ponavljao dovoljno dugo da je nebo zeleno, svi oko njega bi počeli da veruju da je to istina. Zbog toga je on i uspeo da plasira ovu ideju o personalnim kompjuterima i da je pretoči u stvarnost. Da li bi uspeo sve to da ostvari bez snage volje? Ne znam. Ali izgleda da je sve to isprepletano – on je bio kompleksno ljudsko biće“, kaže Fasbender.

Oficijelni sajt:  Steve Jobs (2015)

Premijera: 26. novembar 2015. godine

Ostavite komentar

Ostavite komentar