Od jula bez prelevmana za mleko i meso

Da li će prelevmani, odnosno neka vrsta taksi za uvoz mleka, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa u Srbiji biti ukinuti još nije zvanično odlučeno ali posle 30. juna Vlada Srbije najverovatnije neće produžavati ovu vrsta zaštite tržišta.

Foto: Beta

Foto: Beta

Predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji više puta su nas javno opomenuli da uvođenje prelevmana nije primereno i da je potrebno da se ta mera što pre ukine. Pritisak Brisela da Srbija ispoštuje dogovor koji ima sa EU, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bio je očigledno jak.

– Zvanično odlukom vlade prelevmani su na snazi još svega tri meseca ali na insistiranje Brisela najverovatnije više nećemo moći da koristimo te mehanizme. Srbija se tako stavlja u nezavidnu poziciju jer je recimo sir koji nam stiže iz inostranstva jeftiniji od sirovog mleka. To ukazuje na „dampingovanje” cena i domaći proizvođači neće sa tim moći da se izbore – kaže naš dobro upućeni sagovornik.

Da bi zaštitila domaće proizvođače Srbija je prošle godine uvela zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za tu godinu ocenila da obrazloženje naše strane nije bilo dovoljno utemeljeno. Krajem prošle godine vlada je ipak odlučila da zaštitne mere produži za još šest meseci i u nekim slučajevima čak povisila uvozne dažbine (kod uvoza svinja za klanje). Na takav korak odlučila se zbog evidentnog poremećaje na domaćem tržištu koji je nastao zbog embarga Rusije na uvoz iz EU i prošlogodišnjeg ukidanja kvota za mleko u Uniji.

Kako će ove mere uticati na potrošače i mogu li da očekuju niže cene uvoznih proizvoda?

Ocena stručnjaka je da će kupci to minimalno osetiti kroz pojeftinjenje pojedinih sireva, mlečnih proizvoda i mesa, a da će najveću korist imati trgovci, odnosno uvoznioci. Štetu će svakako najviše osetiti proizvođači mleka, objašnjavaju.

Dosada preduzete mere delimično su ublažile negativne efekte prekomernog uvoza te robe iz zemalja EU ali da je po tržište opasno to što se nastavlja pad cena mleka i mlečnih proizvoda na svetskom nivou. Cena mleka je prošle godine pala za čak 28,5 odsto na svetskom tržištu, što je najveći zabeleženi pad u prehrambenom sektoru. Evropsko tržište je opterećeno zalihama jer ima zabranu izvoza u Rusiju i sve dosadašnje mere regulacije nisu dale značajnije efekte. Ukoliko zaštita bude ukinuta naročito će biti ugrožena mlečna industrija ali se očekuje da ćemo biti zatrpani i uvoznim svinjama za klanje.

Podaci Privredne komore Srbije pokazuju pozitivne rezultate uvođenja prelevmana. Prošle godine je (u odnosu na 2014) uvoz svinja za klanje, težine preko 50 kilograma, gotovo prepolovljen (sa 330.000 komada na 180.000). Smanjen je i uvoz polutvrdih sireva, dok je i pored zaštitnih mera uvezeno dve hiljade tona više svinjskog mesa nego 2014.

– Efekta je bilo i kod mleka i kod živih svinja ali ne i kod svinjskog mesa. Postoji snažan pritisak Evropske komisije na našu vladu da se prelevmani ne produže i to će se verovatno dogoditi – predviđa agrarni analitičar Vojislav Stanković. On ističe da postoji mogućnost zaštite tržišta i na drugi način i da treba da insistiramo na pregovorima jer ukoliko budemo previše popustljivi rizikujemo da potpuno uništimo govedarsku proizvodnju koju nećemo moći da obnovimo ni narednih deset godina.

– Ostaje nam da kroz pregovore sa Evropskom komisijom predložimo uvođenje uvoznih carina na neke vrste mleka i polutvrdih sirova. Mi  EU možemo da ponudimo neku vrstu kompenzacije u vidu skidanja carina. Te olakšice ne moraju da se odnose na poljoprivredno-prehrambeni sektor već na neki industrijski proizvod koji je manje značajan za privredu Srbije. Dobro je što takva praksa postoji i takvu odluku ne moraju da ratifikuju države članice – kaže Stanković. To je postojeća praksa koju su poslednjih godina imale zemlje kandidati za članstvo u EU.

Vlada Srbije uvela je u junu prošle godine prelevmane (uvozne takse) za mleko u iznosu od 10 do 20 dinara po litru kao i za kiselo-mlečne proizvode (od 10 do 30 dinara). Odlukom od 30. decembra 2015. zaštitne mere su produžene, taksama je tom prilikom obuhvaćeno i svinjsko meso ali su zaštitne mere skinute sa određene vrste pavlake. Takođe, iznos na uvoz maslaca za maloprodaju smanjen je sa 125 dinara po kilogramu na 70 dinara, a povećan sa 130 na 150 dinara po kilogramu za sireve koji su se najviše uvozili u 2015. godini (recimo gauda). Taksa na uvoz svinja za klanje tada je povećana sa 10 na 15 dinara za kilogram, a uvedena je i zaštitna mera za svinjsko meso i klanične proizvode od tog mesa.

(Ivana Albunović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake