BiH izmedu Zapada, Putina i Erdogana

Uvek se prvo na primeru Bosne i Hercegovine vidi kada je na Balkanu kriza, piše danas u opširnoj analizi dugogodišnji dopisnik berlinskog „Tagescajtunga“ iz Sarajeva Erih Ratfelder.

Foto: Wikipedia/Ex13

Foto: Wikipedia/Ex13

„Pre nekoliko sedmica ponovo je bilo govora o ratu u Bosni i Hercegovini. Situacija se u meduvremenu primirila, ali je tamošnja situacija primer koliko je situacija na južnim granicama Evrope i dalje napeta. Bosne i Hercegovina, koja je u poslednjih 100 godina tri puta bila glavno poprište ubijanja u regionu, još je seizmograf za razvoj situacije na tom podrucju“, navodi „Tagescajtung“.

„Uvek se najpre na primeru BiH vidi kada je na Balkanu kriza, a krize u tom regionu uvek su bile povezane s konfliktima velikih sila. Na prelomnoj tacki – u Sarajevu – i danas se najbolje pokazuju interesi medunarodnih aktera. Tu se ne ogledaju samo suprotnosti susednih zemalja – Srbije i Hrvatske – vec i Evropske unije, Rusije, SAD – ali i islamskih sila: Turske, a u nove vrijeme i zalivskih zemalja, poput Saudijske Arabije“, piše autor a preneo je Dojče Vele (DW).

„Mešanjem sa strane, podgrejani su konflikti izmedu tri tabora u BiH. Sada je to cak i mnogo lakše nego ranije, s obzirom na pokušaj uništenja multinacionalnog i multireligioznog društva u ratu devedesetih godina prošlog veka, nakon cega je usledila administrativna podela zemlje na srpski deo republike i bošnjacko-hrvatsku federaciju. Srpski nacionalizam seže daleko u prošlost. Od 19. veka želi se stvaranje ’Velike Srbije’. Slicno važi i za Hrvate. Nacionalisti iz oba tabora i danas Bosni i Hercegovini osporavaju pravo na postojanje i žele da ovladaju zemljom ili da je izmedu sebe podele. Samo se Bošnjaci, muslimani, i jedan deo levicarskih, nenacionalistickih struja i danas cvrsto drže ideje o multinacionalnoj državi“, tvrdi autor.

Međutim, smatra on, međunarodne sile su Dejtonskim sporazumom garantovale postojanje Bosne i Hercegovine, a sporazum se danas dovodi u pitanje.

„Evropska unija je, istina, u Solunu 2003. obecala svim zemljama Balkana da bi u dugorocnom periodu mogle da pristupe Uniji, ukoliko se budu razvijale demokratski kao pravne države i to je stanovništvu ulilo veliku nadu. Pravne države i demokratije bi stabilizovale region i time otvorile put pozitivnom ekonomskom razvoju. Medutim, s krizom u EU i nedostatkom evropske vizije, sve to bi moglo da se nagne i na drugu stranu. Tome bi još trebalo dodati i da se SAD zabavljaju same sobom“, naveo je berlinski list.

Evropska unija mora ponovno da postane autoritet u Bosni i Hercegovini. U tome i Nemacka može da odigra važnu ulogu, ocenjuje u intervjuu za DW profesor sa Univerziteta u Kelnu Tobijas Flesenkemper.

„Sve to dovelo je do politickog vakuuma u regionu i pojave novih politickih igraca koji pokušavaju da na Balkanu ostvare svoje interese. Otkako je Vladimir Putin promenio kurs u svojoj evropskoj politici, on na Balkanu pokušava da pronade saveznike kako bi sprecio politiku Zapada koja se odnosi na evropske integracije. Rusima je najvažnije pravoslavno stanovništvo. Narodi u Srbiji, Bugarskoj, Makedoniji, Crnoj Gori, ali i u Grckoj, tradicionalno gaje velike simpatije prema Rusiji. Rusija ekonomski nastoji da stvori zavisnost od njenog gasa“, stoji u tekstu.

„I ne samo da mnoge od tih zemalja zavise od ruskog gasa – u Srbiji i Republici Srpskoj naftna industrija je u ruskim rukama, a ruske banke pokušavaju da pokupuju, kako zapadne, tako i domace banke. No, Putinu je tu ipak najvažniji politicki uticaj. Dalju integraciju regiona u NATO, smatra on, trebalo bi spreciti. Rusija obecava Srbiji i srpskom entitetu u BiH podršku u Savetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija. Referendum o odvajanju tog entiteta od BiH – što bi moglo da dovede i do rata – takode nije nemoguc. Putin, dakle, potpaljuje situaciju“, smatra autor.

„Uz to, poslednjih godina je i Turska postala aktivna. Predsednik Redžep Tajip Erdogan obecao je podršku muslimanskom stanovništvu u BiH, Sandžaku, na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji. U BiH je cak obecao i vojnu podršku! Njegova vizija obnove Osmanlijskog carstva u suštini je religiozno prožeta politicka ofanziva, kojoj pak nedostaje ekonomska snaga. No, kada je rec o uticaju na muslimansko stanovništvo, Turci su dobili konkurenciju koja dolazi iz zalivskih zemalja i Saudijske Arabije. Emirati investiraju milijarde u ogromne turisticke projekte u Sarajevskom kantonu, a mnogi Arapi, kao privatna lica, kupuju obradivu zemlju cak i u Hrvatskoj i Srbiji“, kaže se u tekstu.

Autor smatra da je znacajno i to što Arapi pokušavaju da svoje fundamentalisticko tumacenje islama nametnu pre svega u Bosni i Hercegovini, koja tradicionalno gaji tolerantan i otvoren islam, i koji je politicki za zajednicki život svih religijskih i nacionalnih grupa.

„Tako su i Turci i Arapi, uz pomoc novca, ostvarili uticaj na Stranku demokratske akcije (SDA) koja se do sada zalagala za multietnicku BiH. Turska i Emirati sa svojom religiozno obojenom politikom zahtevaju odvajanje Bošnjaka od drugih naroda – dakle podelu BiH na tri etnonacionalisticka i religiozna nivoa. Oni tako podgrevaju situaciju u regionu i daju legitimitet ruskoj politici. A Zapad? Evropa mora da prepozna opasnost, koja se ponovo stvara na Balkanu“, zakljucuje „Tagescajtung“, a prenosi DW.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar