Hrvatska preti blokadom zbog 300 branitelja

U Beograd još nije stigao najavljeni zahtev Zagreba da se suspenduje Zakon u univerzalnoj jurisdikciji za ratne zločine, što je uslov Hrvatske bez kojeg, kako tvrde, naša zemlja neće moći da zatvori poglavlje 23 u evrointegracijama.

Foto: Beta

Foto: Beta

Ali čak i kada bi Srbija usvojila ovaj predlog, time se ne bi „sasekli“ svi osnovi po kojima naše pravosuđe može da postupa. Jer, kako se tumači, naši sudovi i tužilaštvo mogli bi da nastave da rade na osnovu odredaba Krivičnog zakonika, koje takođe govore o univerzalnoj nadležnosti, prenose „Novosti“.

Hrvatska zastupnica u Evropskom parlamentu Marijana Petir ocenila je da su u prelazna merila EU zahtevi Hrvatske ugrađeni dosta načelno i fleksibilno:

– Hrvatska je svoje zahteve Srbiji trebalo da postavi izričito, da bi se naši branitelji osetili sigurnijim, jer članovi Zakona o univerzalnoj jurisdikciji Beogradu daju ovlašćenja „malog Haga“ – navela je Petir, uz podatak da se na srpskom spisku nalazi oko 300 hrvatskih branitelja.

Povodom različitih pogleda na to u kojoj meri su hrvatski zahtevi ugrađeni u poglavlje 23, profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković kaže, za „Novosti“, da Zagreb ima, čak, oštrije klauzule u svom pravu nego Srbija i podseća da se u toj zemlji sudi Kapetanu Draganu koji je srpski i australijski državljanin:

– Hrvatska retorika zvuči kao predizborna, a raditi nešto što će doneti veće posledice nego dobit, loša je strategija.

Uopštena formulacija iz okvira EU: da je „potrebno potpuno prihvatiti i sprovesti presude i odluke Haškog tribunala“, prema mišljenju ovog profesora odnosi se i na zahtev za izručenje troje članova SRS optuženih za nepoštovanje suda u Hagu:

– Ali, u praksi ovakve neprecizne formulacije tumače se naknadno, pa se dešava i da se neke obaveze ukinu. Sve zavisi od okolnosti u datom momentu.

Iz svega pobrojanog u zahtevima EU, kao najkompleksniju obavezu Visković izdvaja uvođenje vladavine prava:

– To se pokazalo i kod drugih zemalja bivše SFRJ. Pravosuđe bez nadzora politike biće najteži zadatak.

U pregovaračkoj poziciji Brisela apostrofirano je da se posebna pažnja pridaje potpuno nezavisnom sudskom sistemu i da se od Srbije očekuje i da osigura da svi izbori, procene i unapređenja sudija i tužilaca budu zasnovani na osnovu ujednačenih, transparentnih i objektivnih kriterijuma. Iskustva drugih zemalja govore da je za zatvaranje poglavlja 23 i 24 bilo potrebno između pet i devet godina.

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake