„Hrvatsko pitanje“ u BiH ponovo na dnevnom redu

Nakon poruka nove hrvatske vlasti, u BiH je opet aktuelno pitanje „preustrojavanja“ ove zemlje, a mnogi Hrvati u BiH priželjkuju treći entitet, piše danas Dojče Vele.

Foto: Beta

Foto: Beta

Hrvatski premijer Andrej Plenković kaže da će Bosna i Hercegovina biti u središtu nove hrvatske spoljne politike, pri čemu će se Republika Hrvatska zalagati za evropski put BiH i ravnopravnost bosanskohercegovačkih Hrvata.

Plenković veruje da bi BiH trebalo da bude funkcionalna država, a Hrvati ravnopravni sa druga dva konstitutivna naroda. To je, prema njegovom uverenju, moguće uz ustavnu reformu u BiH.

Premijer Hrvatske podseća da su i hrvatski poslanici u Evropskom parlamentu ranije poručivali da je vreme za „nadogradnju Dejtonskog okvira“ za šta je nužna „ustavna reforma temeljena na načelima federalizma, decentralizacije, supsidijarnosti i legitimnog predstavljanja“.

On naglašava da je BiH, uz političku stabilnost i smirivanje tenzija, nužan nastavak rada na sprovođenju reformske agende, što je uslov za približavanje ove zemlje EU.

Kao predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) govorio je da je referendum o obeležavanju dana Republike Srpske „pretnja celovitosti i suverenosti BiH“ te da Milorad Dodik „destabilizuje BiH baš kada Evropska unija očekuje napredak u ovoj zemlji“, podseća DW.

Politički analitičar Pejo Gašparević veruje da bi najave Plenkovića mogle označiti početak nove dinamike u odnosima između dve susedne zemlje.

„Gotovo identične stavove iznose i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović i novoimenovani hrvatski ministar spoljnih poslova Davor Ivo Stier. Činjenica da to potenciraju najodgovorniji za kreiranje spoljne politike, potvrđuje da se radi o pomno isplaniranom oblikovanju ambicija hrvatskog državnog vođstva prema BiH“, ističe Gašparević.

On dodaje da pri tome treba imati u vidu da je isticanje takvih ambicija usledilo nakon referenduma u RS. Održavanju tog referenduma protivile su se moćne zapadne zemlje, ali ga je s druge strane podržavala Rusija. To je BiH pretvorilo u poprište geopolitičkog rivalstva, kaže on.

„Kako je referendum uznemirio čelnike EU, ali i SAD, aktivirani su kanali “diskretne diplomatije“ kojima pokušava da se podstakne novi ritam u prevladavanju narastajućeg međuentitetskog raslojavanja u BiH. U takvim okolnostima, Hrvatska kao članica EU i NATO i susedna zemlja ima šansu za ambiciozniji nastup“, kaže Gašparević.

„Verujem da će Hrvatska u tom procesu postupati otvoreno i pažljivo i da ovoga puta neće uzmicati, što bi trebalo da rezultira i insitucionalnom ravnopravnošću Hrvata u BiH“, navodi on.

Gašparević podseća da svaka inicijativa za rešavanje hrvatskog pitanja u BiH, bilo da se radi o trećem entitetu, federalizaciji ili ukidanju entiteta ima snažnih zagovornika, ali i protivnika.

„Po mojim procenama, ishod sadašnje hrvatske diplomatsko-političke inicijative mogao bi biti izmena Izbornog zakona u BiH kako bi se sprečila repriza “platformaškog“ scenarija koji je omogućio instaliranje onih hrvatskih političkih zvaničnika koji nisu imali većinsku glasačku podršku Hrvata u BiH“, navodi Gašparević.

„Tako bi se sprečilo ponavljanje slučaja “Komšić“ u kojem je Hrvat u Predsedništvo BiH dva puta biran bošnjačkim glasovima. Čini se da takvo poništavanje glasačke volje Hrvata u BiH službeni Zagreb više nije spreman da toleriše“, navodi analitičar.

„Upravo je takvo institucionalno obespravljivanje jedan od izvora nestabilnosti u BiH koji limitira i procese evroatlantskih integracija. Pritom treba znati da bošnjačko-hrvatske nesuglasice u Federaciji destabilizuju BiH što, preko RS i Milorada Dodika, dodatno otvara prostor ruskim političkim ambicijama u ovom delu sveta“, kaže Gašparević.

Osnivač i urednik mostarskog portala Neznase.ba Emil Karamatić, međutim, podseća da su se Hrvati u BiH već navikli na izjave slične Plenkovićevim i da se zato najave novog hrvatskog premijera mogu tumačiti i kao „jalovo hadezeovsko desničarenje“.

Karamatić veruje da Hrvatska jedino uz pomoć EU može napraviti pozitivan iskorak, ali nije siguran da u tom procesu ima mesta za treći entitet.

„Protivnik sam podele BiH na tri entiteta. Mislim da bi regionalizacija BiH s akcentom na ekonomske faktore bila po meri svakog građanina. Uverili smo se da je nacionalni koncept svima naneo veliku štetu. Vidimo da iz etnički čistih prostora svi žele otići tražeći sretniji život u multietničkim sredinama. Svugde se može, samo kod nas nažalost ne… No, nije problem u običnom čoveku, nego u nakaznim politikama koje opstaju jedino sejanjem straha“, kaže Karamatić.

Ipak, svestan je da mnogi Hrvati u BiH priželjkuju treći entitet. „I ozbiljniji analitičari često ističu da treći entitet u teritorijalnoj reorganizaciji ove zemlje ne mora biti loš ni za BiH ni za njene građane“, navodi on.

Neki tvrde da možda upravo u trećem entitetu, ili federalnoj jedinici, leži čvrsta i nedeljiva BiH i možda je to jedan od načina da se naci-liderima izbije iz ruku jak predizborni adut – obećanje entiteta napaćenom narodu, rekao je Karamatić.

„No, rezultat svih dosadašnjih pokušaja rešenja ovog (hrvatskog) pitanja je pat pozicija. Želimo li izaći iz te pozicije, moraćemo se pozabaviti konkretnim životnim pitanjima. To bi, ujedno, označilo i početak kraja nacionalnih političkih elita koje dvadeset i pet godina pričaju o nacionalnoj ugroženosti i vitalnim nacionalnim interesima. Tako bi se stvorila šansa za mlađe generacije, neopterećene prošlošću“, kaže Karamatić.

On, međutim, podseća da Hrvatska, s Plenkovićem ili bez njega, ništa neće moći učiniti u BiH bez snažne podrške Zapada, prvenstveno EU. Taj isti Zapad do sada je, kako ističe, „ćutke posmatrao agoniju BiH“.“

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar