U Jasenovcu prva od ukupno tri komemoracije žrtvama logora

Foto: Beta

U Jasenovcu je danas, u organizaciji Koordinacije jevrejskih opština u Hrvatskoj, održana prva od tri najavljene komemoracije žrtvama ustaškog koncentracionog logora Jasenovac.

Koordinacija jevrejskih opština, a potom i Srpsko narodno veće (SNV), odlučili su da bojkotuju ovogodšnju zvaničnu komemoraciju, 22. aprila, zbog „relativizacije i revitalizacije ustaštva“. Odluci o bojkotu pridružio se i Savez antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske koji je za 24. april najavio svoju komemoraciju za jasenovačke žrtve.

Na današnju komemoraciju u Jasenovcu došao je bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović, predsednik SNV i poslanik u Saboru Milorad Pupovac, poslanik italijanske nacionalne manjine Furio Radin, kao i predstavnik Antifašističke lige Hrvatske Zoran Pusić.

Počast žrtvama odali su i predstavnici više ambasada u Hrvatskoj, medju ostalim i ambasadorka Izraela Zina Kalaj Klajtman i austrijski ambasador Andreas Vidennhof. Molitvu za mrtve, kadiš, predvodio je glavni rabin za Hrvatsku Lucijano Moše Prelević.

Idućeg petka u Jasenovcu biće održana zvanična komemoracija, a dva dana kasnije ona u organizaciji Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske.

Koordinacija jevrejskih opština u Hrvatskoj i SNV objasnili su odluku o bojkotu zvanične komemoracije, pre svega, izostankom adekvatne reakcije vlasti na „relativizaciju i revitalizaciju ustaštva“.

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar-Kitarović nije uspela početkom sedmice na sastanku da uveri predstavnike tih organizacija da promene odluku. Uoči tog sastanka predsednica se sastala i s izaslanikom za pitanja holokausta američkog Stejt departmenta Nikolasom Dinom, a posle tog susreta u izjavi novinarima je izrazila zabrinutost zbog novog jačanja ideoloških podela, posebno kada je reč o komemoraciji žrtvama jasenovačkog logora.

Ona je istakla da je ustaški režim bio zločinački i da je antifašizam u temelju hrvatskog Ustava.

Prošle godine na zvaničnoj komemoraciji u Jasenovcu bili su tadašnji premijer Zoran Milanović i predsednik Sabora Josip Leko, obojica iz Socijaldemokratske partije, ali ne i predsednica Hrvatske, koja je na tu poziciju izabrana nekoliko meseci ranije. Ona je u Jasenovac otišla nenajavljeno, sama i bez pratnje medija, a javnost je o tome obaveštena tek saopštenjem.

Koncentracioni logor Jasenovac bio je logor smrti i najveće stratište u Hrvatskoj. Formiran je tokom Drugog svetskog rata kao mesto zatvaranja, prisilnog rada i likvidacija prvenstveno Srba, Jevreja, Roma, ali i Hrvata i drugih u cilju stvaranja etnički čiste teritorije kvislinške NDH.

U tom logoru su od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. ljudi ubijani zbog svoje verske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. U njegovom sastavu su bili logori u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški.

Do sada se znaju imena 83.145 žrtava. Od toga je 47.627 Srba, 16.173 Roma, 13.116 Jevreja, 4.255 Hrvata i 1.128 Bošnjaka. Medju stradalima bilo je više od 20.000 dece.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar