Grci sutra izlaze na vanredne izbore na kojima nema krupnijeg uloga

Foto: Beta

Grci sutra izlaze na još jedne vanredne parlamentarne izbore, na kojima, međutim, nema bitnijeg političkog uloga, s obzirom da se borba neće voditi ni oko mera štednje, ni opraštanja dugova, ni radnih mesta u javnom sektoru niti visine poreza.

Ako će se na njima ikakva borba voditi, to su izgledi – doduše mršavi – da se dođe do političke stabilnosti, koja bi pomogla da se vaspostavi neka vrsta ekonomske normalnosti u zemlji sa 25 odsto nezaposlenih, ozbiljnim ograničenjima u bankarskom poslovanju i katastrofalnim javnim dugom.

Izbornim favoritima podjednako se smatraju levičarska stranka Siriza i stranka desnog centra Nova demokratija, i one obe – s manjim ili većim ogradama – prihvataju nova povećanja poreza i reforme koje međunarodni kreditori traže od prezadužene Grčke kako bi nastavili da joj pomažu finansijski.

„S obzirom da je (treći paket međunarodne finansijski pomoći) dobio većinu poslanika grčkog parlamenta, na ovim izborima nema nikakvog uloga“, rekao je Dmitri A. Sotiropulos, politički analitičar sa Univerziteta u Atini. Prema njegovim rečima, i Siriza i Nova demokratija imaju vrlo mali manevarski prostor za političke manevre – ko god od njih da pobedi.

Lista onog što se mora uraditi napisana je još u julu, kada je bivši premijer Aleksis Cipras (41) pod velikim pritiskom napravio krupan zaokret i odustao od protivljenja merama štednje koje ga je dovelo na vlast u januaru ove godine.

Suočen s mogućnošću bankrotstva zemlje, socijalne katastrofe i izlaska zemlje iz evrozone, Cipras je pristao na treći paket finansijske pomoći, vredan 86 milijardi evra, pod uslovima koji ga drže „na kratko“ – što je dovelo do pobune u njegovoj stranci Siriza i koštalo ga parlamentarne većine.

Cipras je potom dao ostavku i sazvao nove izbore, nadajući se da će time ojačati svoju većinu – što bi se moglo pokazati kao velika greška u proceni, ocenjuje Asošiejted pres.

Naime, sve do jula je Siriza bila daleko popularnija od Nove demokratije, kojoj je u međuvremenu, pod privremenim stranačkim vođom Vangelisom Mejmarakisom (61), rejting porastao. Razlika između dve stranke se toliko smanjila da nijedna sada ne bi mogla da ima takvu većinu da bi mogla samostalno da vlada.

Grčka je od 2009. godine četiri puta izlazila na parlamentarne izbore i izmenila je šest vlada. Ove godine je izašla i na referendum u vezi s merama štednje.

Pravo pitanje na ovim izborima jeste hoće li pobednik moći da izdrži na vlasti duže od Sirize, koja je vladala sedam meseci. 

Po svemu sudeći, biće potrebna tropartijska koalicija, do čega bi vrlo lako moglo da se dođe uz pomoć dve male centrističke proevropske stranke.

U parlament bi moglo da uđe devet stranaka, uključujući ultradesničarsku Zlatnu zoru, koja je na poslednjim izborima bila treća po broju glasova i još se kotira dobro.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar