Kako visoka politika utiče na „običan“ život

Devetnaestogodišnji mladić hrvatske nacionalnosti J. B. iz apatinskog sela Sonta, osetio je pre nešto više od dve nedelje kako izgleda suživot u jednoj multietničkoj sredini, gde je, na nacionalnoj osnovi izvređan, pretučen i izujedan. Kako kažu meštani Sonte to je nastavak tuče u kojoj je učestvovao tokom prošlogodišnjeg katoličkog božića, kada su, sudeći po povicima aktera, pesnicama mlatile i “ustaše i četnici”.

Foto: Youtube/Printscreen

Foto: Youtube/Printscreen

Reporteri Tanjuga proveli su dan u tom apatinskom selu sa većinskim hrvatskim stanovništvom, gde su od meštana Srba, Hrvata, Mađara i Roma, mogli da čuju kako na njihov život utiču razmirice na najvišem političkom nivou i različito tumačenje istih istorijskih događaja i ličnosti.

Prema rečima Marinka Adžuna, vlasnika restorana Bos s, “običan svet” živi kao i svuda drugde u Srbiji, ni bolje ni lošije. U bašti njegove kafane juče se oko podneva sasvim uobičajeno moglo čuti i “uzdravlje” i “servus”.

“Ovde svi sede i nema nikakvih sukoba na nacionalnoj osnovi. Ja sam Hrvat, ali ovde dolaze i Srbi, i Mađari i Romi, svi”, rekao je Adžun.

Kako je objasnio u toj kafani se organizuju i ribarske večeri, gde dođe oko 450 ljudi, takmiče se u pravljenju riblje čorbe, a zatim zajedno, “i Srbi i Hrvati zajedno zapevamo”.

“Normalno se živi. Pritisak je bio na Hrvate jedino tokom rata, ali to je veoma brzo prošlo kada je vojska došla sa tenkovima”, priseća se Adžun.

S njim je saglasna i sekretarka mesne zajednice Renata Kuruc koja ističe kako svake godine u tom mestu bude više proslava na kojima svi učestvuju, pa čak i oni iz okolnih sela – na slavonskoj fešti kirbaj, na Grožđebalu, ali i na Šokačkoj večeri.

“Krajem 18. veka u Sontu su se doselili Šokci sa prostora Hercegovine, Bosne, Dalmacije, koji ovde žive više od 200 godina. Možemo reći da su i danas više od 50 odsto stanovnika Šokci Hrvati, ima Srba, Romi i Rumuni, Mađari, kao i pripadnici ostalih manjinskih zajednica”, rekla je Kuruc.

Ona je dodala da su žitelji tog mesta veoma ponosni što je duže od deset godina u opštini Apatin u službenoj upotrebi i hrvatski jezik i što se u osnovnoj školi izučava hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture.

“Svi naši meštani se veoma dobro međusobno slažu, i njihov suživot je zaista dobar, uz uvažavanje drugih, uz posećivanje i obeležavanje verskih praznika jednog i drugog Božića i Uskrsa. Imamo i dve crkve, katoličku i pravoslavnu”, rekla je Kuruc.

Dobar primer „suživota“ je i jedna baka mađarske nacionalnosti, koja se reporteru Tanjuga predstavila kao „Sončanka sa Apatinskog puta“.

Kako je rekla ona je Mađarica, muž joj je bio Hrvat, dva brata su joj oženili Srpkinje, a jedan Hrvaticu.

“Nema netrpeljivost, u mojoj familiji smo mešani, svi se slažemo, i Hrvati i Mađari i Srbi. Slažemo se sa svima i nema problema, ni sa komšijama”, rekla je ova baka.

Ipak kada je reč o napadu na J.B. ona je dodala da je toga uvek bilo i da će uvek biti, ali da je to pojedinačan slučaj.

“Uvek imaš nekih koji su ekstremisti. Nema toga ovde da neko napada po nacionalnoj osnovi. Moja unuka svako veče ide u selo i nema nikakvih problema”, rekla je ova Sončanka.

S njom je saglasan i Adam, prodavac lubenica na raskrisnici ulica između crkve Svetog Lovre i Svetog velikomučenika Georgija, koji je Hrvat, oženjen Srpkinjom.

Kako kaže, sa svima je u dobrim odnosima, i ljudi jedni druge poštuju bez obzira na nacionalnu pripadnost, ali prošle godine dogodilo se da mu je sin pretučen uz psovanje “majke ustaške”.

Zato i ne čudi što roditelji pretučenog mladića Zoran i Tereza, čiji preci u Sonti žive više od 200 godina, strahuju svaki put kada im sin izađe u provod, kada će se vratiti ili da li će dobiti loše vesti.

U razgovoru sa reporterima rekli su da ne razumeju odakle mržnja među omladinom koja se nije ni rodila kada su bili ratovi devedesetih i upitali se da li bi se završilo na ugrizima da je neko od napadača imao nož ili neko drugo oštro oružje.

“Prestali smo sa susednim selima da organizujemo fudbalske utakmice, jer bi uvek izbio neki incident. Međusobni život u Sonti je dobar, ali kada dođu pojedinci iz drugog sela… Rađaju se nove generacije, odrastaju zadojeni mržnjom, a ne znaju zbog čega”, konstatuje Zoran.

Dodatnu so na ranu stavlja i, kako oni to vide, nonšalantno reagovanje onih koji bi trebalo da brinu o bezbednosti svih građana Srbije – policije.

“Veliki problem je to što policajac kaže da povrede na mom sinu nisu ništa. Pa lakše bi nam bilo da su ćutali”, kažu roditelji povređenog J.B. upitavši kako mogu da očekuju zaštitu kada dobiju takav komentar zvaničnih organa.

I predsednik mesne organizacije Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Andrija Ađin ističe da je, umesto krivičnog gonjenja napadača, optužba javnosti okrenuta ka njima, ka roditeljima povređenog, ka onima koji su ukazali na napad.

“Taj napad nije trebalo da se dogodi. To moramo da prevaziđemo. Mora postojati red i mir, mi moramo osećati sigurnost od strane države upravo od onih insitucija koje su za to izabrane”, rekao je Ađin.

Prema njegovim rečima, stanje u Sonti nije toliko alarmantno, ali ne bi trebalo da se nastavi negiranje ozbiljnosti napada.

Kako je rečeno u Ministarstvu unutrašnjih poslova, policija u Apatinu podnela je Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru krivičnu prijavu u redovnom postupku protiv dvadesetjednogodišnjeg Prigrevčanina zbog sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje.

Osumnjičeni se tereti da je u noći između nedelje i ponedeljka oko četiri ujutru u ugostiteljskom objektu u Apatinu fizički napao devetnaestogodišnjeg mladića iz Sonte i naneo mu lake telesne povrede.

Sonta, u kojoj od 1971. svi žitelji, bez obzira na nacionalnost, izdvajaju od svoje plate četiri odsto samodoprinosa za unapređenje tog sela, ovih dana živi kao i sva druga – mirno, pomalo uspavano.

Međutim, 14. avgusta u njega će ponovo doći ljudi sa svih strana, jer će se održati još jedan kirbaj, nešto više od nedelju dana posle obeležavanja hrvatske vojno-policijske operacije “Oluja”, događaja koji ta država slavi kao oslobođenje okupiranih teritorija od srpske vojske, dok Srbija tog dana obeležava godišnjicu proterivanja više od 250.000 Srba.

Kirbaj će ponovo biti prilika da se „izmeri“ u kojoj i kolikoj meri različito mišljenje o istim događajima i ličnostima, poput svetog Alojzija Stepinca, odnosno utemeljivača ustaške ideologije Alojzija Stepinca, i političke tenzije između lidera dva viševekovna susedska naroda, utiču na život „običnih“ građana, posebno u multietničkim sredinama.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar