Može li sud za ratne zločine uzdrmati političku scenu Kosova?

Ukoliko novi specijalni sud u Hagu optuži visoke političare za ratne zločine i politička ubistva, koalicija vladajućih stranaka na Kosovu mogla bi da bude dovedena u pitanje, a glavne stranke bi bile pod negativnim uticajem, sugerišu stručnjaci.

Foto: Beta

Foto: Beta

Prve optužnice novog Specijalizovanog tužilaštva u Hagu za zločine počinjene tokom i nakon rata na Kosovu, koje se očekuju krajem ove ili početkom 2017. godine, najverovatnije neće izazvati samo inicijative za vanredne izbore, već će imati i veliki uticaj na ukupnu političku scenu u zemlji, piše BIRN.

Kako se navodi, očekuje se da će ove optužnice obuhvatiti brojne visoke zvaničnike vladajuće Demokratske stranke Kosova (PDK), koji su tokom rata bili deo višeg rukovodstva Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Uprkos sumnjama u efikasno funkcionisanje Specijalizovanih veća i specijalizovanog tužilaštva (Specijalni sud), lokalni analitičari veruju da postoji mogućnost da se politička scena Kosova promeni ukoliko se pravda sprovodi nezavisno i bez političkog uplitanja.

Izgledno je da će optužnice na kraju dovesti do raspada vladajuće koalicije između PDK i Demokratskog saveza Kosova (LDK), jer će se verovatno deo predmeta odnositi na političko nasilje počinjeno tokom i nakon rata, navodno od strane OVK, nad osobama koje su danas zvaničnici LDK, navodi se u tekstu.

“Optužnice će destabilizovati PDK“, kaže za BIRN Halil Matoši, politički analitičar iz Prištine.

Takođe, veliko nezadovoljstvo unutar LDK vezano za sadašnji “brak“ sa PDK može doprineti gubljenju vodeće pozicije sadašnjeg rukovodstva LDK u korist onih koji su protiv koalicije.

Prema izveštaju Saveta Evrope iz 2011. godine, koji je u velikoj meri podržan istragom specijalnog istražnog tima EU iz 2014., brojni neimenovani pripadnici OVK bili su navodno uključeni u “kampanju progona“ Srba, Roma i Albanaca za koje se verovalo da su saradnici srpskog režima.

Kako piše BIRN, navodni zločini uključuju ubistva, otmice, trgovinu organima, ilegalna zatvaranja, trgovinu drogom i seksualno nasilje, tokom i nakon rata 1998-1999. između OVK i srpskih snaga.

Izveštaj Saveta Evrope je uglavnom fokusiran na aktivnosti tzv. Dreničke grupe, čiji su pripadnici navodno bili visoki zvaničnici OVK, među kojima i bivši premijer i lider PDK, aktuelni predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Skupštine Kosova i trenutni lider PDK Kadri Veseli, i druge visoke ličnosti te stranke.

I Tači i Veseli su oštro demantovali ove navode.

Zakon o Specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu, koji imaju mandat da krivično gone i sude u predmetima “koji se odnose na izveštaj Skupštine Saveta Evrope“, usvojen je 2015. godine, a pored toga, zakonom se ovom sudu daje nadležnost da sudi i u predmetima političkog nasilja nad političkim protivnicima rukovodstva OVK.

Prema različitim izveštajima, postojala je organizovana kampanja za izvršenje ubistava, otmica, nezakonitog pritvaranja i mučenja bliskih saradnika bivšeg lidera LDK i bivšeg kosovskog predsednika Ibrahima Rugove.

Nedavnu izjava predsednika Skupštine Veselija da su mogući prevremeni izbori ukoliko postoji konsenzus između političkih partija na Kosovu, mnogi tumače kao potez povezan sa očekivanim optužnicama.

Takođe se veruje da prevremenim parlamentarnim izborima pre podizanja prve optužnice, PDK želi da obezbedi svoju poziciju, jer prema anketama ova stranka i dalje ima vodeću ulogu na kosovskoj političkoj sceni.

Lokalni politički komentatori ipak veruju da će optužnice uticati na položaj PDK.

“(Optužnice) bi oslabile PDK, ali je neće eliminisati sa političke scene“, kaže za BIRN Nedžmedin Spahiu, politički komentator i direktor Radio Mitrovice.

Međutim, ukoliko se navodi da bi novi sud mogao osuditi zvaničnike ove stranke pokažu tačnim, budućnost stranke bi mogla biti ugrožena.

“Ako se optužnice dokažu pred Specijalizovanim većima, teško da će PDK opstati, jer niko neće želeti da se i dalje identifikuje sa ovom strankom“, naglašava Matoši.

Pored navoda o zločinima nad Srbima, Romima i Albancima za koje se smatralo da su odgovorni saradnici režima Slobodana Miloševića, deo nadležnosti Specijalnog suda obuhvata i politički motivisana ubistva počinjena od 1998. do 2001. godine kada je ubijeno ili ranjeno nekoliko bliskih saradnika tadašnjeg lidera LDK Ibrahima Rugove.

Preživeli i rođaci nekih od žrtava kažu da veruju da su ubistva izvršili pripadnici OVK.

Iako ni za nijedan od ovih slučajeva do sada nije podignuta optužnica ili vođeno suđenje, LDK je za ova ubistva konstantno optuživala političke strukture OVK, ali uprkos tome, njeno rukovodstvo je tri puta do sada bilo u koaliciji sa PDK, uglavnom zbog izbornog sistema Kosova koji ne dozvoljava da bilo koja stranka u skupštini ima većinu.

Kada je reč o optužnicama koje se odnose na politički motivisana ubistva, LDK bi mogla da se nađe u sličnoj situaciji kao i PDK, što bi dovelo do unutrašnjeg konflikta i eventualnog raspada stranke.

“Uticaj Specijalnog suda osetiće i rukovodstvo LDK i (opoziciona stranka) Samoopredeljenje, čak i u slučaju da nijedan njen aktivista ne bude optužen, jer položaj velikog broja ljudi u tim strankama zavisi od moći PDK“, tvrdi Spahiu.

Matoši veruje da bi bilo kakva optužnica ugrozila vladajuću koaliciju, što bi bilo propraćeno unutrašnjim sukobom u LDK.

On smatra da će sud imati dubok uticaj na političku scenu Kosova, ako postane funkcionalan i bude se rukovodio dokazima, a ne politikom.

“U kojoj meri će Specijalni sud uticati na političku scenu Kosova, zavisi od obima njegovih aktivnosti. Što je obim širi, i uticaj će biti veći“, zaključuje Spahiu.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar