Novosadski mostovi kao politička brvna

Moto sa kojim je Novi Sad osvojio titulu evropske prestonice kulture u 2021. godini glasi „Za nove mostove”, ali oni mostovi od čelika i betona, kojim Novosađani svakodnevno prolaze ili se na tom parčetu Dunava još grade, nemaju uvek simboliku povezivanja dve obale. Političarima su i Most slobode i Varadinski most, kao i privremeni drumsko-železnički, pored koga se gradi novi Žeželjev, služili proteklih godina i kao poligon za prepucavanja.

Foto: Beta

Foto: Beta

Najduže je potrajalo nadgornjavanje oko Žeželjevog mosta, između prošle pokrajinske vlasti demokrata i, s druge strane, gradske i republičke vlasti naprednjaka. Jedni druge optuživali su da koče gradnju mosta i njeno finansiranje.

Zanimljivo je bilo i oko Mosta slobode koji je 2005. godine otvaran dvaput. Tadašnja gradonačelnica Maja Gojković preduhitrila je u tome ondašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića i evropskog komesara Olija Rena, kada je četiri dana pre zakazane svečane ceremonije prošetala sa saradnicima i građanima temeljno rekonstruisanim mostom. Demokrate i stranke tadašnje republičke i pokrajinske vlasti osule su kritike na račun radikala koji su predvodili grad, a oni su poručili da građani ne treba da čekaju Tadića i Rena da bi koristili most, koji je srušen još 1999. godine u NATO bombardovanju.

Te godine oboren je i Varadinski most. Novi je brzo podignut – bilo je to čuveno „pre roka” socijaliste Milutina Mrkonjića. Gradnja je završena u septembru 2000. godine, a most su u tada opozicionom Novom Sadu 3. oktobra „otvorili” demonstranti na čelu sa predsednikom LSV-a Nenadom Čankom i funkcionerom DS-a Borislavom Novakovićem. Naziv Varadinska duga, kako su graditelji hteli da ga imenuju, nije zaživeo i kasnija vlast nazvala ga je Varadinski most.

U maju 2000. godine, kraj srušenog Žeželjevog mosta postavljen je privremeni, drumsko-železnički. Tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević došao je na otvaranje vozom, praćen državnim funkcionerima i socijalistima. To davno otvaranje ovih dana pominje Demokratska stranka u Novom Sadu, koja vladajuće naprednjake pita „sa opravdanom zabrinutošću” zašto most nije saniran. Podsećaju da je 2008. godine zamenjeno čak 214 kolovoznih ploča i 13.500 zavrtanja na konstrukciji mosta i tvrde: „Rok trajanja ove sanirane konstrukcije je sedam godina.”

Naprednjaci su uzvratili da će radovi na izgradnji Žeželjevog mosta biti završeni za godinu dana i da se vodi računa o bezbednosti građana, a da DS samo unosi paniku među građane.

„Lažna briga o interesima Novosađana i ovog puta dolazi od onih zbog čije je opstkrukcije jedno vreme bila i prekinuta izgradnja Žeželjevog mosta, a ceo projekat doveden u pitanje”, saopštio je novosadski SNS.

Poručili su da kompletna sanacija drumsko-železničkog mosta, koji će biti uklonjen kada se radovi na izgradnji novog završe, nije potrebna i predstavlja nepotrebne troškove, a da se stanje redovno prati i da će, ako bude bilo potrebe za bilo kakvim radovima na povećanju bezbednosti, oni biti obavljeni u najkraćem roku.

Demokrate su takođe apelovale na LSV da svog, kako kažu, novog koalicionog partnera – SNS, urazumi i objasni im značaj nove sanacije. Ligaši su međutim apelovali na demokrate „da ne koriste bezbednost montažno-demontažnog mosta zarad dnevnopolitičke kampanje i politikantstva”.

U raspravu se uključio i predsednik pokrajinskog DS-a Miroslav Vasin, navodeći da su navodi SNS-a o krivici bivše vlade Vojvodine u izgradnji Žeželjevog mosta „gruba neistina”. Za kašnjenje kod Žeželja, tvrdi on, najveći krivac je republička vlada. „I to je opšte poznato. To znaju i predstavnici LSV”, dodaje.

U Zavodu za izgradnju grada kažu da stručne službe u okviru redovnog održavanja sprovode stalan nadzor i obilazak mostova u gradu i da su „svi bezbedni za odvijanje saobraćaja”.

„Sanacija mosta urađena je tokom 2008. godine, kada je izvršen i tehnički pregled i prijem radova. Projektom sanacije, koji je izradio Saobraćajni institut Cip 2007. godine, predviđeno je da se, po isteku garantnog roka, obavljaju radovi na redovnom održavanju mosta do izgradnje novog mosta preko Dunava u Novom Sadu”, navodi se u odgovoru ZIG-a našem listu.

Radove na održavanju ovog mosta, po ugovoru, zajednički finansiraju „Železnice Srbije”, „Putevi Srbije” i ZIG, i odnose se na pregled mosta, zamenu dotrajalih zavrtanja, servisiranje ležišta i popravku kolovoznih ploča, a poslednji put su, kažu u ZIG-u, izvođeni tokom 2014. godine.

(Snežana Kovačević ,Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake