Selaković: Kraća suđenja, manje čekanja na izvršenje presuda

Problem 1,6 miliona predmeta koji „čame“ u domaćim sudovima mogao bi biti rešen primenom novog Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kaže ministar pravde Nikola Selaković, koji dodaje i da je od 1. januara 2016. počela primena Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji reguliše prava građana da im se sudi u razumnom roku.

Ti važni, kako kaže, možda i ključni zakoni u pravosuđu svake države, usvojeni su prošle godine, a njihova primena građanima će olakšati dostizanje pravde već u ovoj godini.

„Zakon o izvršenju pruža veliku šansu da se problem izvršenja u našim sudovima, koji postoji decenijama, rešava na mnogo bolji, kvalitetniji i efikasniji način nego što je to bilo do sada“, kaže za ministar Selaković.

Reč je, inače, o predmetima koji su okončani, presude donete, ali je njihovo izvršenje onemogućeno, objašnjava Selaković i dodaje da je tim zakonom vraćen institut žalbe, odnosno uvedena dvostepenost u odlučivanju.

Foto: Beta

Foto: Beta

„To znači da će taj zakon dovesti do mnogo izvesnije, pravno predvidivije i bolje sudske prakse“, uveren je ministar.

Za sudove, smatra, izuzetno je važno što će ovaj zakon omogućiti razrešavanje balasta koji podrazumeva više od 1,6 miliona predmeta u izvršenju.

„To je naše sudove opterećivalo i to bi moglo da se reši ovim zakonom“, ocenio je ministar pravde i dodao da će taj zakon pomoći da se posle dobijene pravnosnažne i izvršne presude na njeno izvršenje ne čeka godinama, što nije bila retkost u našem sudskom sistemu.

Ove godine bi trebalo da se vide i efekti Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji je usvojen prošlog leta, a čija je primena otpocela 1. januara.

Taj zakon će građanima obezbediti, u slučaju da imaju sudski spor koji traje dugo, mogućnost da se obrate predsedniku suda.

Ministar je naveo da će, u slučaju postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, predsednik suda moći da naloži rešavanje konkretnog predmeta u znatno bržem roku, a ukoliko su povrede bile drastične, sledi i mogućnost materijalnog obeštećenja.

„Ovaj zakon ne može kao čarobni štapić da reši sve stare predmete u našem sudskom sistemu, ali ima šansu da spreči starenje postojećih novih predmeta, a stari predmeti biće rešavani po jedinstvenom Programu rešavanja starih predmeta u sudovima u Srbiji“, smatra Selaković.

Ministar, međutim, primećuje da uprkos izvesnom pomaku koji je u oblasti pravosuđa primetila i Evropska komisija, a što je potvrdila u godišnjem Izveštaju o napretku Srbije, sudstvo je i dalje daleko od onoga što građani očekuju, a to je da u sudove imaju poverenja.

On ipak očekuje da do polovine ove godine budu otvorena pregovaračka poglavlja 23 i 24.

„Verujem da će se steći uslovi da se ona otvore. To za nas predstavlja izuzetno veliki i težak zadatak na kojem moramo da radimo mnogo više i marljivije nego do sada, apsolutno čitav državni aparat, a ne samo jedno ministarstvo“, rekao je Selaković.

Koliko je to složeno pitanje ministar je objasnio ukazujući na činjenicu da ne postoji jasan evropski uzor kako je nešto regulisano, već da među 28 država članica postoji više od 20 modela kako sve pravosuđe može, primera radi, da se bori protiv korupcije, reguliše i štiti manjinska prava i ljudske slobode…

S druge strane, kako kaže, upravo ćemo zatvaranjem ta dva poglavlja biti sigurni da smo ispunili evropske standarde i kriterijume koji su propisani za nekoga ko želi da bude član EU.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar