Skupštine stanara postaju pravna lica
Predlogom zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji je dostavljen Skupštini Srbije predvidjeno je uvodjenje prinudne uprave u stambene zgrade, ukoliko se stanari ne organizuju u skladu sa zakonom.
Stanari će biti u obavezi da u roku od 60 dana, od dana sticanja svojstva pravnog lica, održe skupštinu stanara i izaberu upravnika, koji ima rok od 15 dana od dana održavanja skupštine da podnese prijavu za upis u registar stambenih zajednica.
Prinudna uprava se uvodi ukoliko prijava za upis stambene zajednice ne bude podneta u roku i na način pripisan zakonom ili ako po isteku mandata nije izabran novi upravnik u zakonskom roku.
Kako je agenciji Beta rečeno u Ministarstvu gradjevinarstva, prinudnu upravu uvodi nadležni organ lokalne samouprave postavljenjem profesionalnog upravnika u stambenim zajednicama koje se nisu organizovale u skladu sa zakonom i prinudna uprava traje do trenutka dok se stanari ne organizuju.
U predlogu zakona navodi se da je princip dobrovoljnog upravljanja zgradom prema trenutnim zakonskim rešenjima doveo do toga da većina stambenih zgrada nije organizovala skupštinu i savet zgrade prema postojećem pravnom okviru, zbog čega nije definisana odgovornost za moguću štetu zbog neodržavanja zgrada.
Prema predlogu zakona, uvodi se i mogućnost profesionalnog upravnika, a stanari zgrade sami odlučuju da li žele da posao upravnika obavlja profesionalac.
„Zakon uvodi pravila u ovoj delatnosti u smislu ko može biti organizator profesionalnog upravljanja, koji su uslovi za njih i koje su obaveze“, navode u resornom ministarstvu.
Uvodi se i licenciranje profesionalnih upravnika i uspostavlja Registar koji će voditi Privredna komora Srbije.
U Ministarstvu navode i da se zakonom uvodi registar stambenih jedinica koji vodi lokalna samouprava, a koji će kroz objedinjenu cetralnu evidenciju, koju će voditi APR, podatke učiniti javnim i dopstupnim svim gradjanima.
To će, kako je objašenjeno, omogućiti i statističke analize u cilju formiranja stambene politike organa javne vlasti.
Uvodi se i jednošalterski sistem, koji omogućava da se na jednom mestu obuhvate aktivnosti više državnih organa i time se procedura za registraciju čini pojednostavljenom i efikasnom.Regulisana je obaveza održavanja fasade zgrade i mogućnosti da lokalne samouprave delom učestvuju u finasiranju tih radova iz sopstevnog budžeta.
Ministarstvo navodi i da je nadzor nad primenom zakona podeljen je izmedju gradjevinske i komunalne inspekcije, kao i da su u zakonu regulisane mogućnosti stambene podrške za gradjane koji nisu u mogućnosti da za sebe i članove svoje porodice obezbede stanove po tržišnim uslovima.
Novi zakon, kako ocenjuju u ministarstvu, u „život zgrada“ unosi ekonomski i socijalni razvoj, zaštitu životne sredine, očuvanje i unapredjenje stambenog fonda i energetsku efikasnost.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2011. bilo ukupno 3.231.931 stanova ili za 9,3 odsto više nego 2002, a prosečna cena stana od 50 kvadratnih metara 2003. bila je 46.600 evra, 2009. godine je porasla na 67.800 evra, da bi se 2013. smanjila na 56.050 evra.
U Predlogu zakonu o stanovanju i održavanju zgrada je navedeno i da je u Srbiji problem i velike razlike izmedju cena zakupa, koje su 2015. za stan od 60 kvadratnih metara u Beogradu i Novom Sadu bile 300 evra, u Nišu 240 evra, dok su u Kragujevcu bile 200 evra.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.