Zašto država ne priznaje žrtve zločina u Sjeverinu?

Foto: Beta

Poslanik Stranke demokratske akcije Sandžaka Enis Imamović tražio je danas u Skupštini Srbije objašnjenje od predstavnika vlasti zašto žrtve ratnog zločina u Sjeverinu, koji se desio pre tačno 23 godine, država Srbija nije priznala kao civilne žrtve rata.

Imamović je objašnjenje za to tražio od premijera Aleksandra Vučića i ministra pravde Nikole Selakovića.

On je podsetio da su članovi porodica žrtava pokrenuli postupak za sticanje statusa člana civilne žrtve rata, ali da su svi njihovi zahtevi odbijeni.

Kako je naveo, porodice žrtava su podnele i tužbu protiv države zbog propusta državnih organa da zaštite svoje gradjane, ali slučaj još nije okončan i pored činjenice da je Ustavni sud utvrdio da je povredjeno pravo na pravično sudjenje.Poslanik Socijaldemokratske partije Srbije Muamer Bačevac tražio je, povodom godišnjice zločina u Sjeverinu, od ministra za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da što pre u skupštinsku proceduru stavi zakon o pravima civilnih žrtava i povredi ljudskih prava u oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine

„Stradalima u Sjeverinu i ostalim žrtvama rata, bombardovanja, nevinim žrtvama na Kosovu i nevinim žrtvama svih nacionalnosti ovakvim zakonom barem delimično ćemo se odužiti. Mislim da je to naša obaveza i minimum koji ova skupština i Srbija treba da učini u smislu uspostavljanja pravde“, rekao je Bačevac.Povodom godišnjice od zločina u kojem je ubijeno 16 osoba reagovao je i predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, kao i Žene u crnom .

U pisanoj izjavi Jovanović je naveo da 23. godišnjica jednog od najstrašnijih zločina u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, otmice i ubistva 16 bošnjačkih civila u Sjeverinu, surovo podseća na „užase ratnog ludila, mržnje i nacionalizma čije posledice živimo i danas i koji još uvek prete budućnosti svake od zemalja našeg regiona“.

Aktivisti nevladine organizacije Žene u crnom organizovale su danas u centru Beograda mirovnu akciju „Nikada nećemo zaboraviti zločin u Sjeverinu“.

Zločin u Sjeverinu dogodio se 22. oktobra 1992. godine, kada su autobus na mostu preko Lima, u mestu Mioče, zaustavili pripadnici jedinice „Osvetnici“, koja je delovala pod okriljem Vojske Republike Srpske.

Nakon legitimisanja svih putnika, izdvojili su i izveli samo Bošnjake – 15 muškaraca i jednu ženu, i potom ih kamionom odvezli u pravcu Višegrada, do motela „Vilina vlas“, gde su ih pretresli, surovo pretukli i potom odveli na obalu reke Drine gde su ih streljali.

Posmrtni ostaci jedne žrtve pronađeni su u jezeru Perućac 2010. godine, dok se za telima ostalih još traga. U noći koja je prethodila ovoj otmici, nepoznati počinioci su iz Sjeverina prisilno odveli Sabahudina Ćatovića, brata Ramahudina Ćatovića. Ni njegovo telo do danas nije nađeno.

Pred Okružnim sudom u Beogradu 2005. godine za otmicu Bošnjaka i njihovo ubistvo, što je kvalifikovano kao ratni zločin protiv civilnog stanovništva, pravosnažno su osuđeni na 20 godina zatvora Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragićević, a na 15 godina Đorđe Šević. Otmica Sabahudina Ćatovića nije bila obuhvaćena krivičnim postupkom.

Haški tribunal je zapovednika jedinice „Osvetnici“ Milana Lukića je osudio 2012. godine na kaznu doživotnog zatvora zbog zločina u Višegradu.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar