Kina: Četiri decenije od smrti Mao Cedunga

Foto: Beta

Danas se navršava 40 godina od smrti Mao Cedunga koji je osnovao Narodnu Republiku Kinu 1949. i njom neprikosnoveno vladao sve do smrti 9. septembra 1976. godine.

Iako je njegov ugled duboko narušen haosom i destrukcijom za vreme ultraradikalne Kulturne revolucije 1966-1976, naredne generacije uglavnom su prihvatile zvaničnu ocenu Kmunističke partije da je bio 70 odsto u pravu a da je 30 odsto grešio.

Mao je istovremeno i Lenjin i Staljin Komunističke partije Kine, rekao je za Frans pres Frank Diketer specijalista za maoistički period na Univerzitetu u Hongkongu.

„Kao Lenjin, on je doveo Komunističku partiju na vlast. Kao Staljin on je počinio strašne zločine protiv čovečnosti“, dodao je on.

Mao je i dalje ličnost kojoj se mnogi dive. Rodno mesto Mao Cedunga, selo Šaošan u provinciji Hunam, posećuju milioni ljudi godišnje, a njegovo balsamovano telo leži u mauzoleju na trgu Tjananmen u centru Pekinga.

Njegov portret i dalje je okačen na vratima Tjananmena odakle je proglasio uspostavljanje nove komunističke države 1. oktobra 1949. godine, i njegov lik se nalazi na kineskim novčanicma.

Sve su to znaci da je Mao Cedung postao virtuelni simbol države čak i kada je moderna industrijska i sve više kapitalistička Kina znatno skrenula sa njegovog ideala radikalne komunističke države sa idealima jednakosti.

Mao Cedung (1893-1976) je nakon više od jednog veka prvi put uspeo sve kineske teritorije da stavi pod jednu vlast i da okonča gradjanske ratove, ustanke i revolucije.

Uspeo je da pobedi nad Kuomintangom u kineskom gradjanskom ratu a uspešna kineska intervencija u Korejskom ratu povećala prestiž mlade države.

Zalagao se za strogu kontrolu Komunističke partije nad svim aspektima života i mada je njegova totalitarna država stvar prošlosti partija i dalje čvrsto drži političku vlast.

Jedna od Maovih najvažnijih izreka je da politička moć dolazi iz cevi puške i kineska Narodna oslobodilačka vojska je i dalje čuvar partije.

Pored toga što drži monopol nad silom kod kuće kineska vojska postala je rastuća sila u regionalnim i globalnim vojnim pitanjima. Sa 2,3 miliona članova ona je najveća vojska na svetu mada ima planova da se smanji za 300.000 ljudi.

Ali nije sve tako glatko kada je njegovo nasledje u pitanju. Partija koju je Mao ostavio svojim naslednicima je krhka i netolerantna, zatvorena i isključiva, stavljajući stotine miliona Kineza van procesa odlučivanja, navodi agencija AP.

Potisnute frustracije povremeno izbiju u nemire, mada je država sa masivnim sistemom bezbednosti pokazala da je sposobna da ih suzbije. Nacionalizam koji je pokrenuo Mao mogao bi da prisili vladu da zauzme čvrste stavove. Takodje tenzije se i dalje osećaju kao posledica njegove komandne privrede.

Odmah posle njegove smrti Komunistička partija je napravila bilans njegovog života, a u rezoluciji dugoj 23.000 reči navedeno je da je on bio veliki marksista i veliki revolucionar, strateg i teoretičar proletarijata, ali da je počinio ozbiljne greške.

„Najvažniji su njegovi uspesi. Zatim dolaze njegove greške“, zaključila je partija tada. I to je stav koji se nije mnogo promenio uprkos reformama njegovog naslednika Denga Sjaopinga, koje su duboko transformisale Kinu, ocenio je stručnjak za maoisički period Diketer.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar