Nema žalbe na odluku sudija o okončanju Mladićeve odbrane

Foto: Beta

Raspravno veće Haškog tribunala uskratilo je braniocima generala Ratka Mladića odobrenje da ulože žalbu na odluku kojom je, sredinom avgusta, proglasilo okončanim dokazni postupak odbrane.

Kako je Tribunal danas objavio, sudije su, istovremeno, odbile i zahtev Mladićevih advokata da ponovo razmotre odluku o okončanju dokaznog postupka odbrane.

Mladićevi branioci Branko Lukić i Miodrag Stojanović tvrdili su da je raspravno veće, 16. avgusta, nepropisno proglasilo završenim izvodjenje dokaza odbrane uprkos tome što su oni nameravali da pred sudije izvedu još dva svedoka.

Jedan od tih potencijalnih svedoka je Hakija Meholjić, koji je tokom rata u BiH bio šef policije u Srebrenici. Meholjić je, posle rata, izjavljivao da je lider Stranke demokratske akcije i predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović „žrtvovao“ Srebrenicu da bi izazvao intervenciju NATO protiv bosanskih Srba.

Mladićeva odbrana tvrdila je da bi Meholjićevo svedočenje „moglo imati naročito značajan uticaj na ishod sudjenja zato što on ima važan dokazni materijal u vezi sa optužbom za genocid u Srebenici“ protiv generala Mladića.

Pored toga, odbrana je precizirala da je imala još 30 neutrošenih radnih sati od ukupnog vremena koje su joj sudije stavile na raspolaganje.

Branioci su tvrdili i da sudije nisu na pravi način obrazložile svoju odluku da, uprkos protivljenju odbrane, njen dokazni postupak proglase okončanim.

Današnjom odlukom, raspravno veće je, medjutim, utvrdilo da to nisu dovoljni razlozi da odluka o okončanju odbrane bude ponovo razmotrena, niti da braniocima bude dozvoljeno da na nju ulože žalbu.

Sudije su ostale pri stavu da su odluku o stavljanju tačke na dokazni postupak odbrane u dovoljnoj meri obrazložile.

Iako su mogućnost Meholjićevog svedočenja odbacile kao razlog za preispitivanje svoje odluke, sudije su naznačile da će „u dogledno vreme“ odlučiti o odvojenom podnesku odbrane u vezi sa tim.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (73) optužen je za genocid u Srebrenici; progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Optužnica, u pet tačaka, Mladića tereti za progon, istrebljenje, ubistva deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.

Do kraja procesa generalu Mladiću ostaje da optužba i odbrana do 25. oktobra ulože završne pisane podneske, te da, potom, od 5. do 15. decembra održe završne reči.

Sudjenje generalu Mladiću počelo je u maju 2012, godinu dana nakon što je on, posle 16 godina bekstva, bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar