Nemačka odluka da zatvori granice udar Šengenu, ali i pritisak za nagodbu

Foto: Beta

Odluka Nemačke da načini dramatičan zaokret privremenim ukidanjem Šengena i zatvaranjem granice, s obrazloženjem da je ogroman priliv izbeglica ugrozio bezbednost zemlje, može još više dovesti u pitanje ionako slabe izglede da ministri pravosuđa i policije Evropske unije danas u Luksemburgu usvoje celovit plan Evropske komisije za hitno rešavanje izbegličke krize.

Ali u komentarima evropskih medija se naglašava da je nemački korak „šokantan“ za ostale članice Unije, predstavlja „udarac Šengenu“, kako je napisao britanski list „Gardijan“, ali da može biti i svojevrsni pritisak upravo da zemlje odbojne prema obaveznom prihvatanju kvota izbeglica popuste i krenu ka zajedničkoj formuli za rešavanje velike izbegličke krize.

Planom EK se zahteva da članice Unije uz obavezne kvote preraspodele 160 hiljada pristiglih izbeglica i preduzmu hitne mere za rešavanje izbegličke krize.

Evropska komisija je saopštila da neka članica kad proceni da je došlo do kritične situacije i ugrožena bezbednost, ima pravo po odredbama zone Šengena da privremeno zavede nadzor granica i da je nemački potez „izgleda po pravilima“.

U osvrtima medija se ukazuje na to da će se sad naročito „prolazne zemlje“, Grčka, Makedonija, Srbija i Mađarska, ali i Austrija naći u situaciji da moraju da se bore s talasom izbeglica i migranata koji uopšte ne jenjava zbog i dalje oštrih ratnih sukoba u Siriji.

Bernar Kaznev, ministar policije Francuske, koja podržava stav Berlina da se mora ravnomerno raspodeliti teret navale izbeglica prvenstveno iz ratnog požara u Siriji, je iskazao razumevanje za nemački potez i zamerio „nekim članicama EU da nisu ispoštovale šengenska i pravila za odobravanje azila“.

Kaznev je time ciljao na činjenicu da su desetine hiljada izbeglica došle preko Grčke, Italije i Mađarske bez ikakve provere i urednih dokumenata sa šengenskim vizama, ali su komentatorima u mediji podsetili da je i Nemačka jednostrano prekršila šengenska pravila kad je saopštila da će primiti sve izbeglice, a nije tražila da se utvrđuje njihov identitet, da imaju pasoše i vize, kao i da se jasno zna da li su to izbeglice iz ratova ili „ekonomski migranti“ .

Na to su ukazali i zvaničnici Slovačke, Češke i Mađarske posebno, predočivši da je time stavljen van snage nadzor spoljnih granica Unije.

Nemačka kancelarka Angela Merkel se našla na udaru svojih saveznika u vladi, najviše iz redova bavarske Socijalhrišćanske unije zbog ogromnog pritiska desetina hiljada izbeglica naročito na Minhen i Bavarsku.

Nemački ministar transporta Aleksander Dobrindt dramatično saopštio da je talas izbeglica prevazišao sposobnosti prijema, dok su spoljne granice EU bez nadzora.

Vlasti pokrajine Bavarske su direktno prozvale kancelarku Angelu Merkel zbog toga što je bez prethodne pripreme pozvala ratne izbeglice da dođu u Nemačku, a predsednik bavarske vlade Horst Zehofer je, štaviše, na kongres bavarske Socijalhrišćanske unije, partnera u vladi kancelarke Merkel, pozvao mađarskog premijera Viktora Orbana, glavnog kritičara masovnog dolaska imigranata u Uniju.

Obaveznom prihvatanju pristiglih izbeglica se, uz objašnjenje da bi te mahom muslimanske pridošlice izmenile nacionalnu tradiciju i identitet i moguće uvezle terorizam, protive vlade i većina građana Mađarske, Poljske, Češke, Slovačke, kao i Rumunija i Bugarska, koje međutim kažu da bi pristale na kvotu raspodele, ako bi im se odobrio ulazak u šengenski prostor bez granica.

Nemačka, Francuska i „stare članice“ Unije su dosad oštro kritikovale istočne članice zbog ovakvih stavova i naglašavale da se mora iskazati i solidarnost u kritičnim trenucima za Evropu, a to je simbolično sažeo i potpredsednik belgijske vlade Aleksander de Kro, rekavši da Evropska unije samo „bankomat za izvlačenje desetina milijardi evra“.

Istočne članice Unije ne popuštaju u stavu, a mađarski premijer Orban je saopštio da će Budimpešta i vojskom i kažnjavanjem zatvorom obustaviti ilegalni ulazak migranata.

A najavio je podroban predlog vođima EU da sredstvima od najmanje tri milijarde evra pomogne zemljama u susedstvu Sirije, Turskoj, Libanu i Jordanu, da tamo velikim centrima za zbrinjavanje zaustave odlazak izbeglica u Evropu.

Mađarski premijer tvrdi da dobrim delom izbeglice iz Sirije upravo dolaze iz zbegova u tim susednim zemljama i „traže bezbednost i bolji život nego u izbegličkim taborima…u Nemačkoj ili Švedskoj“.

Americki list „Politiko“ u evropskom izdanju prenosi upozorenja američkih stručnjaka da bombardovanje zapadnih i arapskih saveznika nije nije ni malo slomilo snage ekstremiste tzv. „islamske države“ u Siriji i Iraku, mada izgleda da sve države EU, ujedno, podržavaju bitne delove plana Evropske komisije.

A to je da se snažno ojača nadzor spoljnih granica Unije, odbrani šengenski prostor bez granica, kao i da se popisom imigranata ubuduće jasno razdvoje prihvatljive izbeglice iz ratova, političkih i verskih progona od migranata koji iz ekonomsko-socijalnih razloga žele da dođu u Uniju.

To sutra treba da usvoje ministri pravosuđa i policije EU i zato će biti utvrđen spisak „bezbednih zemalja“, u kojima vlada zakon i štite se ljudska prava, pa migranti nemaju nikakvog osnova da traže azil u Uniji, što će uključiti i Crnu Goru, Kosovo i Albaniju, iz koje je poslednjih meseci najviše porastao broj azilanata u EU.

Plan EK obuhvata i utvrđivanje novih odredbi za jedinstvenu politiku odobravanja azila u svim državama evropske dvadesetosmorice, tesnu policijsku i svaku drugu saradnju sa vlastima zemalja iz kojih dolaze i kroz koje prolaze izbeglice, razbijanje mreža organizovanog kriminala kojima se migranti ilegalno prebacuju u Evropu, uključujući operacije pomorskih vojnih snaga EU u vodama prema Libiji.

Ako ministri ne postignu dogovor, to će morati da pokušaju šefovi država ili vlada EU, iji je vanredni sastanak predviđen za 8.oktobar.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar