Sirijski 'balkan ekspres' izbeglica

Dok Evropska unija zasad sporo i s malim uspehom nastoji da uvede zaštitu spoljnih granica i „vruće kontrolne tačke“ kao sito i rešeto za izbeglice iz ratova i migrante koji ne mogu dobiti azil u EU, krijumčari migranata od Sirije i Iraka, pa do Turske i Balkana trljaju ruke jer očekuju na proleće još veći talas pridošlica.

Krijumčari kažu da će svi pokušaji da se medje Evrope zabrave za migrante samo podići cenu njihovih „usluga“ i kažu da, kako sad stoje stvari, bilo legalni, bilo ilegalni švercerski putevi migranata mogu možda samo biti delom preusmereni, recimo na Albaniju, Bosnu ili Italiju, ali ne i zaustavljeni.

Izveštač španskog lista Mundo sa makedonsko-srpske granice je javio da kilometri autobusa čekaju na prevoz izbeglica i migranata i da oni koji organizuju taj biznis kažu da „nema ništa unosnije od Sirijskog balkanskog ekspresa“.

Mediji u EU su preneli izjavu kontra-admirala Ervea Bležana, jednog od zapovednika evropske pomorske operacija „Sofija“ za odvraćanje švercerskih plovila s migrantima u Sredozemlju, koji je obelodanio obaveštajne podatke da je, recimo, uz podmićivanje turskih graničnih vlasti u noći izmedju 9. i 10. decembra samo jedna „tura“ prebacivanja migranata brodom s turske obale na jedno grčko ostrvo krijumčarima donela zaradu od 380.000 evra.

Krijumčarcki cenovnik ide od 2.000 evra po glavi, ako se odabere kopneni put preko Balkana, a vrlo opasan prevoz običnim gumenim čamcem se plaća od 500 do 1.000 evra, dok migranti moraju iz džepova izvaditi i do 3.500 evra ako se ukrcavaju u daleko bezbednije ribarske brodove.

I sam vrhovni komandant NATO-a, general Filip Bredlav, upravo je potvrdio analize Evropske komisije i članica EU da se na proleće očekuje nova još snažnija navala migranata u situaciji kad se uvodjenje evropske granične i obalske straže očekuje tek u julu 2016, a samo dve „vruće tačke“ za utvrdjivanje ko su izbeglice, a ko su ilegalni migranti su ustanovljene u Grčkoj i Italiji.

Evropski mediji su s vidnom pažnjom objavili istraživanja javnog mnjenja u EU koje pokazuje da je za 45 odsto gradjana prošle godine ključni problem bio to što u Uniji ima 24 miliona nezaposlenih.

A uoči Božića su 58 odsto žitelja evropske dvadesetosmorice stavili do znanja da ih najviše brine izbeglička kriza, kao posledica ratova na Bliskom istoku kojima se ne vidi kraj, ali i jako lošeg rukovodjenja krizom od strane vlada EU i Saveta ministara i Evropske komisije.

U komentarima čitalaca i gledalaca medija u EU sad sve više izbija u prvi plan i ocena da je bez plana i kontrole primljen prvi talas od milion imigranata.

Uzdržanost stanovništva prema novom talasu izbeglica raste i u nekim zapadnim članicama Unije, a ne samo u zemljama na istoku Evrope, čiji žitelji i političari kažu da bi navalom migranata došli u pitanje njihov identitet i, posle izlaska iz sovjetskog bloka, ponovo zaokružene istorijske nacionalne osnove.

U komentarima se ukazuje i na primere Australije, Kanade i SAD koje, kako se podvlači, planirano, uz raspoloživu infrastrukturu i fondove, dovode izbeglice koji su potrebni njihovim privredama i društvima, a kad je Evropa u pitanju „tu dolaze svi, jer oni su ti koji biraju Evropu“.

A opasno naličje ove mračne medalje je činjenica, kako kazuju izveštaji kontra-admirala Bležana, da je recimo upućivanje migranata u Evropu postalo prava „industrija u Libiji koja predstavlja 30 do 35 odsto bruto domaćeg proizvoda te zemlje“.

Izveštač Munda iz Preševa javlja da tamo kolona autobusa čeka na prevoz izbeglica prema Hrvatskoj i cena je do 70 evra po sedištu, tako da izbeglice, migranti to dočekaju s olakšanjem, ako se zna da su dotle morali da plaćaju u proseku po 1.500 evra po glavi da se preko Turske domognu Grčke i Makedonije.

I posebno, kako su se svi žalili španskom novinaru, zato što su ih dotad pljačkale prave organizovane bande, ali i policajci im otimali novac, pasoše, telefone.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.