Tačerijanski Fijon protiv evropskog Trampa

Foto: Beta

Pobeda izrazito liberalnog Fransoaa Fijona u prvom krugu izbora kandidata desnice za predsedničke izbore u Francuskoj 2017, kazuje da bi Fijon mogao zaustaviti „evropskog Trampa u usponu“, prvakinju populističkog Nacionalnog fronta Marin Lepen i to u drugom krugu izbora za novog šefa francuske države.

To je ocena većine francuskih i komentatora u Evropskoj uniji (EU) koji su i dalje zastrašeni da bi na talasu populizma i jačanja protivnika EU u Evropi, posle Bregzita i pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, i Marin Lepen mogla doći do praga Jelisejske palate i time dati podstrek evroskeptičnim snaga i u drugim zemljama EU.

Iako traži ekonomsku i socijalnu „šok terapiju“ da bi Francusku izvukao iz ekonomskih nevolja, budžetskog deficita i nesmanjene nezaposlenosti, pa ga vladajući socijalisti optužuju da želi da primeni „tačerijanski model“, bivši premijer Fijon je ubedljivo pobedio rivale Alena Žipea i Nikolu Sarkozija.

Činjenica da je za njega glasalo, kako se procenjuje, i bar desetak odsto pristalica razočarane francuske levice, pokazuje da bi Fijon, ako bude kandidat desnice, mogao okupiti neku vrstu „fronta protiv Nacionalnog fronta“, čime bi se ponovila istorija iz 2002. kad su i socijalisti podržali prvaka desnice Žaka Širaka u drugom krugu predsedničkih izbora, u kojem mu je protivkandidat bio Žan-Mari Lepen, otac Marin Lepen.

Marin Lepen pažljivo priprema svoju kampanju, nastoji da pored razočarane desnice i radničke klase, privuče i snage bliže desnom centru, i naglašavajući da joj je glavni cilj boljitak jedino Francuza, izjavila je da „nije evropski Tramp“, mada je saglasna s njegovim stavovima o „opasnostima imigracije“.

„Tramp i ja takodje delimo geopolitičku viziju sveta koja je mnogo manje ratoborna od ciljeva Hilari Klinton“, što uključuje i pragmatičnu saradanju s Rusijom, objasnila je čelnica francuskog Nacionalnog fronta.

Naglasila je, medjutim, da su budući predsednik SAD i ona istovetno veoma podozrivi prema velikim medjunarodnim sporazumima o slobodnoj trgovini, što će reći mondijalizaciji i globalizaciji.

Tu se naizgled neočekivano neki njeni politički programi poklapaju sa programima Trampa i Fijona, jer je i sad vidjeni predsednički kandidat francuske desnice jasno odbacivao širom Evrope stalno podgrevani „strah od Putina“ i podvlačio da je, naprotiv, „Rusija ključni partner za Evropu“.

Fijon je pristalica ukidanja sankcija Rusiji, jer smatra da je to za obe strane veoma štetno i beskorisno, a zamerio je zapadnim partnerima i da su „izazvali Rusiju“ šireći NATO do ruskih granica.

Bivši premijer se zalaže za to da se s Rusijom stvori neka vrsta saveza, pragmatične koalicije u bitki protiv islamskog terorizma i poglavito tzv Islamske države u Siriji.

„Mi smo ponizili Rusiju, gurnuli je i u ruke ekstremista i nacionalista, pa se to vratilo kao bumerang i šteti evropskoj bezbednosti“, rekao je Fijon, koga je, inače, drugi predsednički kandidat Žipe osudio kao „rusofila“.

Fijona su socijalisti žigosali kao pristalicu „tačerijansko-reganovske“ ultraliberalne politike zato što on u programu ima korenite reforme uz smanjivanje za više stotina hiljada broja državnih i javnih službenika, „vraćanje autoriteta na ulicama i u školama uključujući možda i uniforme za učenike“, želi da radnu nedelju sa 35 poveća na 39 sati, pomeri granicu za penzionisanje i uvede postepeno smanjivanje budžetske nadoknade za nezaposlene.

On je takodje za odlučnu bitku protiv islamskog terorizma u Francuskoj i Evropi, svodjenje imigracije u ono što se može prihvatiti, a izgleda da bi raspisao i referendum o tome da li bi Francuzi trebalo da pristanu na solidarno prihvatanje dosad pristiglih stotina hiljada izbeglica, što je usvojeno u ravni EU.

Krajnje ozbiljni, odlučni i jasni Fijon bi, iako se očekuju veliki otpori moćnih sindikata i socijalista kojima se daju male šanse da se umešaju u izbornu bitku za predsednika, mogao biti snažan protiv Marin Lepen, u kojoj mnogi evropski političari vide oličenje pošasti narastanja ekstremnih politika i snaga koje bi mogle ozbiljno zapretiti ustrojstvu krizama rastrzane Evropske unije.

Za razliku od liberalnog Fijona, prvakinja Nacionalnog fronta smatra da Francuska mora izaći iz članstva Evropske unije i evra da bi povratila ekonomsku i političku snagu u korist širih slojeva naroda i jačati nacionalnu privredu, a ne moć multinacionala koje izvlače lavovske profite iz mondijalizacije i ne plaćaju poreze nacionalnim državama.

Fijon je poručio svojim pristalicama i svim Francuzima da je njegov cilj da „od Francuske načini prvu evropsku silu u roku od deset godina“.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar