Trampa na vlast doveo internet majstor

Donald Tramp je u svojoj predizbornoj kampanji iskoristio punu snagu interneta i društvenih mreža, što ga je, između ostalog, dovelo do pobede, a najzaslužniji za to je marketinški i internet stručnjak Bred Parskal.

Foto: Beta

Foto: Beta

Prema nekim podacima, Hilari Klinton je na rad sa internet resursima potrošila 3,1 miliona dolara, a Tramp, koga su mnogi smatrali autsajderom, skoro pet puta više – 14, 2 miliona dolara, prenosi Sputnjik.

Kako se navodi, javnost manje zna da iza Trampovog trijumfa stoji „covek iz senke“ – Bred Parskal, marktinški strateg iz San Antonija koji je vodio digitalne snage u kampanji u „Projektu Alamo“, a koja je od Trampa dobila toliki novac za kampanju.

Firma „Džajls Parskal“ je u vlasništvu Parskala.

Četrdesetogodišnji Parskal se podigao iz nižih slojeva društva i našao se u Trampovom okruženju nakon što je pokazao spremnost da služi interesima njegove porodice.

U Trampov tim je ušao pre šest godina, kada mu je ponuđeno da napravi sajt za kompaniju „Tramp internešenel rialti“.

Dogovor je sklopljen za, kako su smatrali vodeći ljudi Trampove kompanije, „mizernih“ 10.000 dolara, ali taj posao i poslovi koji su usledili omogućili su Parskalu da otvori svoju agenciju i zaradi milione.

Zajedno sa Parskalom, na osmišljavanju digitalne operacije i pripremanju terena radio je i Trampov zet Džered Kušner, koji je diskretno postao jedan od najbliših savetnika svog tasta.

Kušner je u ambicioznu digitalnu operaciju – „Projekat Alamo“ uključio i ljude iz Silicijumske doline – tihe pristalice Trampa i stručnjake za digitalni marketing.

Neki americki mediji čak Kušneru pripisuju zasluge za digitalnu operaciju koja je njegovom tastu pomogla da dobije izbore, a navodno on je pripremio i teren za veliku akciju prikupljanja novca i na društvenim mrežama.

Parskal je sve to sproveo u delo.

On je korisnike Fejsbuka i interneta bombardovao saopštenjima i pravio baze podataka. Uoči izbora „trampovci“ su računali da će imati 12-14 miliona adresa elektronske pošte i drugih informacija, uključujući podatke kreditnih kartica ljudi, koji su davali manje donacije na predsedničku kampanju republikanca. Kada je u junu Trampov tim poslao prve mejlove ljudima, većina tih pisama je završila u „spamu“.

Ali uprkos tome, za prve dve nedelje skupljeno je 40 miliona dolara.

Prema nekim izveštajima, Trampov tim, koji je imao više od 100 ljudi, trošio je nedeljno 100.000 dolara na istraživanja javnog mnjenja i razne ankete, čiji su rezultati uporno pokazivali jedno te isto – Tramp gubi od Klintonove.

Ali za razliku od klasičnih ispitivanja javnog mnjenja, Trampov „digitalni guru“ je dobijao rezultate veoma brzo i imao je jasnu sliku o tome na koje birače treba da preusmeri svoje napore.

Čak 13,5 miliona birača u 16 americkih država bili su u kategoriji „neopredeljenih“, ali je sve ukazivalo na to da ih je moguće pridobiti.

Saradnici Trampovog centra, a među njima je bilo i onih koji su radili na „bregzitu“ u Londonu na strani evroskeptika, tvrdili su da su bili u mogućnosti da izoluju one birače koji ne žele da podrže Trampa i stoga su odbijali da učestvuju u anketama.

Takođe, Trampov tim je napravio specijalan program „Battleground Optimizer Path To Victory“, kako bi neprestano pratio situaciju u državama i podatke koji su od presudne važnosti za dobijanje pobedničkih 270 elektorskih glasova.

Oni su radili na tome da one koji naginju Trampu pretvore u vatrenu podršku republikanskom kandidatu, a u isto vreme nastojali su da obeshrabre one koji pružaju podršku Hilari Klinton. Na udaru su bile tri grupe potencijalnog izbornog tela Klintonove: beli-liberali idealisti, mlade žene i Afroamerikanci.

Na prve je trebalo da utice skandal sa mejlovima Klintonove, na druge – žene koji su optuživale Bila Klintona za seksualno uznemiravanje, a na treće izjave Klintonove iz 1996. godine kada je vređala Afoamerikance, nazivajući ih pogrdnim imenima.

Ipak, tim je našao način i kako da se na Fejsbuku približi Trampovim pristalicama i da ne dozvoli da promene mišljenje ili da se smanji njihovo interesovanje čak i nakon izbora.

Uložio je dva miliona dolara u reklamu na Fejsbuku, a za dobijanje analitickih podataka koristio je „Brand lift“, pomoću kojeg je ocenjivao efekat reklamne strategije i pratio ko reaguje na spotove sa Trampom ili ko mu daje podršku (mogao je da odredi pol, uzrast i druge karakteristike publike).

Tramp je pobedio, a Parskal je dobio priznanje kao jedan od najboljih u svom zanatu. „Mene je uvek iznenadivalo što se političari prema tehnologijama odnose kao prema nečemu mističnom, a to su obični instrumenti koji se koriste i u komercijalnoj sferi“, izjavio je Paskal, koji je Trampa odveo do pobede.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar