Treći pokušaj izbora šefa države u Austriji

Austrijanci će u nedelju 4. decembra imati prilike da konačno, u trećem pokušaju, izaberu šefa države, pošto su, zbog manjkavosti izbornog materijala, izbori dva puta odlagani.

Glasači u Austriji prvi put su izašli na predsedničke izbore 24. aprila, kada su imali izbor između šest kandidata.

Tom prilikom najveći broj glasova dobio je kandidat Slobodarske partije (FPO) Norbert Hofer, a drugoplasirani bio je nekadašnji lider Zelenih Aleksander van der Belen.

Ova dva kandidata ušla su u drugi krug glasanja, koji je održan 22. maja, ali je ishod poništen od strane Ustavnog suda na osnovu žalbe FPO zbog brojnih nepravilnosti.

Naime, Ustavni sud ustanovio je kršenje izbornog zakona, zato što su glasački listići koji su dospeli putem pošte, u pojedinim opštinama izbrojani pre zakonski određenog roka. Prema zakonu, glasovi pristigli putem pošte treba da se prebroje dan posle izbora, a ne, kao što je to bio slučaj na više izbornih mesta, iste večeri.

U poništenom drugom krugu, Van der Belen je veoma tesno pobedio Hofera, zahvaljujući glasačkim listićima pristiglim putem pošte.

Kao novi datum predsedničkih izbora određen je 2. oktobar, ali se pojavio novi razlog za njihovo odlaganje – lepak na kovertama za slanje glasova putem pošte ne lepi kako treba.

Ispostavilo se, zahvaljujući glasovima koji su već pristigli, da se koverte odlepljuju, što, prema važećem zakonu, predstavlja povod da se glas proglasi nevažećim.

Ministar unutrašnjih poslova Volfgang Sobotka je objasnio da se radi o novom obliku koverte, koja se lepi sa više strana, te predložio da se, za predstojeće glasanje koristi stari model, korišćen 2009. godine.

U javnosti su već kružile spekulacije da je to namerno urađeno, što je, nakon istrage, negirala Savezna kriminalistička služba.

Ustanovljeno je da se radi o „hemijskom“ problemu i da je štamparija dobijala lepak u više tranši i iz više zemalja. Šefovi poslaničkih klubova u parlamentu su se zatim dogovorili da se predsednički izbori održe 4. decembra.

Oni su, takođe, prihvatili predlog ministra Sobotke da se birački spisak dopuni licima koja su u međuvremenu stekla pravo glasa.

Na predsedničkim izborima pravo glasa imaju austrijski državljani koji su napunili 16 godina.

Austrija, sasvim izvesno, neće imati šefa države do kraja ove godine.

Nakon izbora neophodno je sačekati da prođu rokovi za ulaganje žalbe, pre nego što pobednik može da položi zakletvu i preuzme funkciju.

Austrija je, inače, bez predsednika skoro pola godine, pošto je sa te dužnosti, nakon isteka drugog mandata, otišao Hajnc Fišer početkom jula.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.