Vođe evrozone: Sučeljeni stavovi, ali bliže dogovoru o Grčkoj

Foto: Beta

Vođi država evrozone su danas u Briselu donekle smanjili, ali još nisu uspeli da premoste razlikeoko toga da li da se programom teškim 86 milijardi evra pomogne Grčkoj da uz dodatne reforme i uštede izađe iz bankrota, ili da joj se ponudi privremeni izlazak iz zone evra.

Neki zvaničnici na zasedanju su novinarima preneli da dogovor više nije isključen, iako je u predlogu koji su šefovima država ili vlada evrozone podneli ministri finansija uslovno spomenut i izlazak Grčke iz evrozone, uz mogućnost da se tad razmotre i olakšice za otplatu grčkog duga.

Italija, Kipar, Belgija i Francuska su izričito protiv privremenog izlaska Grčke iz evrozone, a francuski predsednik Fransoa Oland je izjavio da “nikakvo takvo polovično rešenje ne može biti prihvaćeno”, a neki ministri su upozorili da bi to moglo ne stabilizovati, nego uzdrmati celu evrozonu i podstaći međunarodne špekulante da “napadnu” i još uvek ranjive zemlje kao što su  Španija ili Portugalija.

Grčka vlada i parlament najpre treba da do srede usvoje hitne, “ubedljive mere” ušteda i teških reformi, što obuhvata bitne promene u penzionom sistemu, novi zakon o tržištu rada, povećanje nekih stopa PDV-a, uspostavljanje nezavisnog tela za porez i sprovođenje direktive za ozdravljenje banaka.

Takođe se traži dalja liberalizacija tržišta, regulisanje nenaplativih kredita koji su u bankama narasli na 30 odsto kapitala, smanjenje troškova državne uprave, depolitizacija države mere za stvaranje nezavisnog sudstva.

Tad bi se nastavili pregovori o celokupnom programu Grčkoj i vlada u Atini bi tad mogla dobiti sredstva za otplate dugova od 7  milijardi evra do 20. jula i još pet milijardi do polovine avgusta, a u dokumentru ministara evrozone se procenjuje da bi za likvidnost grčkih banaka bilo potrebno dostaviti “svežih 25 milijardi evra”.

Ministri Evrogrupe su takođe predložili da se sredstva od zahtevane temeljite privatizacije grčke električne kompanije i drugih državnih preduzeća stvori fond od 50 milijardi evra, koji bi bio smešten u Luksemburgu i pod nadzorom Evropske unije korišćen za smanjivanje grčkog duga.

Takođe je nagoveštena, zasad od Nemačke i još nekih članica evrozone odlučno odbacivana, mogućnost da se produže rokovi otplate, ali ne i otpis grčkog duga od 250 milijardi evra, čiji su glavni poverioci države EU, a delom i Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar