Koje sapune koristiti?

Danas postoji puno vrsta sapuna za pranje ruku. Neki su u tečnom obliku, neki klasični, a svaki od njih ima svoj miris, pakovanje i oblik. Namena svih sapuna je pre svega čišćenje ruku od bakterija i mikroba. Svedoci smo skoro svakodnevnih novih navodno kvalitetnijih antibakterijskih sapuna na tržištu. Na osnovu poboljšanja kvaliteta, rađene su i studije o upoređivanju sadržaja i efikasnosti sapuna.

Nova studija otkriva da, kada je u pitanju efikasnost otklanjanja bakterija sa ruku, mnogi od antibakterijskih sapuna nisu ništa bolji od starih klasičnih sapuna od pre 50 ili 60 godina!

Laboratorijski testovi koje je sproveo tim istraživača otkrili su da glavni antibakterijski sastojak koji se nalazi u sapunu – triklosan, uništava bakterije, ali tek pošto je u kontaktu sa njima više od sat vremena. Poznato je, međutim, da ljudi peru ruke desetak do trideset sekundi, ne duže. U realnim testovima, istraživači su našli dokaze koji sugerišu da normalno pranje ruku antibakterijskim sapunom ništa bolje ne očisti ruke od običnog sapuna.

Istraživači su objasnili da triklosan antiseptik efekat zavisi od više faktora i da zbog toga nema efekta. Prema istraživanju, ljudi peru ruke manje od 30 sekundi, a sadržaj triklosana manji je od 0,3% (maksimalna dozvoljena količina), pa zbog toga ova kombinacija nema antibakterijsko dejstvo.

Objavljivanje studije naišlo je na mnogo stručnih komentara i kontraverznih informacija o antibakterijskim sapunima, posebno o triklosanu. Jedni su tvrdili da postoji razlika između tečnog i običnog antibakterijskog sapuna, pa osporavali rezultate, drugi su tvrdili da sastojci antibakterijskih sapuna nisu bezbedni (na osnovu ranijih ispitivanja na životinjama), dok su treći govorili o formulaciji triklosana i njegovom kontraverznom sastojku.

Da bi dokazali studiju, istraživači su stavili 20 vrsta bakterija u epruvete koje su zagrevane kako bi postigle tipičnu temperaturu za pranje ruku. Nakon toga su epruvete sa bakterijama izložene običnom i antibakterijskom sapunu koji sadrži triklosan 0,3%.

Izloženost od 10, 20 ili 30 sekundi antibakterijskom sapunu nije imala ništa veće antibakterijsko dejstvo na bakterije od običnog sapuna.

Nakon toga je usledio test koji je obuhvatao 16 odraslih osoba čije su ruke prvo bile izložene bakterijama, a onda su oprali ruke i podlaktice u toploj vodi u periodu od 30 sekundi običnim ili antibakterijskim sapunom. Rezultat je pokazao da je razlika u efikasnom otklanjanju bakterija između oba sapuna beznačajna.

Ipak, istraživači navode da ovo sigurno ne važi za sve antibakterijske sapune. Studija je pokazala da sadržaj triklosana u sapunu nije uvek garancija za efikasnost pranja ruku.

Povodom studije oglasili su se i neki proizvođači sapuna koji u saopštenju navode da iza njihovih proizvoda stoje milioni zadovoljnih i zdravih korisnika, kao i da imaju dugu evidenciju o bezbednosti i efikasnosti iza koje stoje decenije istraživanja i unapređivanja proizvoda.

Studija ipak dobija puno pohvala pre svega zbog potvrde da voda i običan sapun sasvim dobro peru ruke.

Napomene

Istraživači su se bavili samo upoređivanjem efikasnosti klasičnih sapuna i onih koji sadrže triklosan, dok su ranije neki istraživači tvrdili da triklosan sadrži dosta toksičnih sastojaka i da ga treba izbegavati.

Naše je skromno mišljenje da smo zbog reklama i pomodarstva prešli na nove sapune, a zaboravili obične i dečje sapune, koji se odavno proizvode u našoj zemlji i na kojima su odrasle mnoge generacije.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.